Pala cena nafte na 101,5 dolara za barel
NJUJORK – Cene nafte su pale danas pošto su slabi podaci o fabričkoj proizvodnji u Kini i Japanu podgrejali zabrinutost u pogledu rasta potražnje, a investitori iščekuju ovonedeljni sastanak Organizacije zemalaj izvoznica nafte (OPEK) i drugih najvećih proizvođača „crnog zlata“ o proizvodnji u septembru.
Međunarodno referentna nafta Brent oslabila je za 2,46 dolara ili za 2,37 posto, na 101,5 dolara po barelu, na trgovanju u Londonu do 15:04 časova po našem vremenu, dok je američka nafta WTI pala za 3,09 dolara ili za 3,07 procenata, na 95,54 dolara za barel, prema podacima sa portala oilprice.com.
Nove kovid mere ograničenja zaustavile su kratkotrajni oporavak fabričke aktivnosti u Kini, najvećem svetskom uvozniku sirove nafte. Indeks menadžera nabavke (PMI) u proizvodnji, koji zajedno izračunavaju Kajsin i Markit, pao je na 50,4 poena u julu sa 51,7 u prethodnom mesecu, što je znatno ispod očekivanja analitičara, prenosi Rojters.
Japanska proizvodna aktivnost je u julu zabeležila najslabiji rast u poslednjih 10 meseci, prema današnjim pokazateljiam.
Brent i WTI nafta su završile jul s padom cene drugi mesec zaredom prvi put od 2020. godine, jer rastuća inflacija i podizanje kamatnih stopa izazivaju strah od recesije koja bi urušila potražnju za gorivom.
Analitičari su u anketi Rojtersa prvi put od aprila smanjili prognozu prosečne cene Brenta za 2022. godinu na 105,75 dolara po barelu, dok je njihova procena za WTI pala na 101,28 dolara.
Grupa OPEK+ sastaju se u sredu kako bi doneli odluku o nivou proizvodnje za septembar. Dva od osam izvora u OPEK+ alijansi rekla su u anketi Rojtersa da će se na sastanku 3. avgusta razgovarati o skromnom povećanju isporuka, dok ostatak smatra da će proizvodnja verovatno ostati na nepromenjenom nivou.
Novi generalni sekretar OPEK-a, Kuvajćanin Haitam al-Gais, izjavio je u nedelju da je članstvo Rusije u OPEK+ grupi od vitalnog značaja za uspeh sporazuma, objavio je kuvajtski list Alrai.
Današnjem padu cena nafte doprinelo je i povećanje proizvodnje u Libiji, koja je dostigla 1,2 miliona barela dnevno (bpd), u odnosu na 800.000 barela dnevno 22. jula, nakon što su ukinute blokade na nekoliko naftnih postrojenja.
Istovremeno, pumpanje nafte u SAD nastavilio je da raste, pri čemu je broj bušotina povećan za 11 u julu, i to 23. mesec uzastopno, prema podacima kompanije Bejker Hjuz.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.