U trendu

Paušalcima – novi nameti

Vlada Srbije priprema nova pravila za oporezivanje oko 117.000 preduzetnika, koja bi trebalo da važe od sledeće godine. Predlog uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje, ukoliko sledeće sedmice bude usvojen u izvornom obliku, donosi novu formulu za izračunavanje osnovice, nove koeficijente za svaku delatnost i plan o kretanju obaveza do 2023. godine.

Preduzetnicima bi u prve tri godine nameti bili uvećani najviše za po 10 odsto godišnje.

Pošto su premijerka Ana Brnabić i ministar finansija Siniša Mali nedavno najavili da će se od Nove godine primenjivati izmenjeni Zakon o porezu na dohodak građana, koji je podrazumevao i takozvani test samostalnosti preduzetnika paušalaca, što je izazvalo negativne reakcije velikog dela IT zajednice, Radna grupa Vlade Srbije predložila je uredbu koja bi trebalo da ukloni nedostatke važećih propisa o paušalnom oporezivanju.

Na sajtu Advokatske komore Srbije objavljen je predlog uredbe koji ukazuje da će se na nivou republike izračunavati koeficijent za sve obveznike u okviru jedne delatnosti.

Osim toga, zaračunavaće se i polazna osnovica za obračun fiskalnih obaveza na nivou Srbije ili lokalne samouprave, koja se izračunava tako što se prosečna mesečna zarada množi brojem zaposlenih, a zatim deli ukupnim brojem stanovnika.

Na pojedine delatnosti će se primenjivati polazna osnovica na nivou cele Srbije, što znači da će u formulu za izračunavanje polazne osnovice ulaziti prosečna zarada, broj zaposlenih i broj stanovnika u celoj državi.

Konkretno, poresko opterećenje će se za taksiste i ostale prevoznike u saobraćaju, programere i druge grupe ajtijevaca, konsultante, arhitekte, inženjere i umetnike računati na nivou cele države. Deset centralnih beogradskih opština će imati zajedničku osnovicu, dok će se za prigradske opštine ona obračunavati pojedinačno.

Dodatni korektivni faktori za formula paušala biće zona u kojoj se delatnost obavlja, starost obveznika, trajanje delatnosti i radna sposobnost preduzetnika, kao i posebno umanjenje za stare zanate.

Vlada Srbije je još u septembru najavila reformu paušalnog oporezivanja, konkretno aplikativnog softvera za njegovo izračunavanje i automatizaciju poslovnog procesa.

U novoobjavljenom dokumentu se navodi da će obveznici putem portala Poreske uprave moći pre započinjanja posla da dobiju tačnu informaciju o visini obaveza po osnovu poreza na dohodak i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a dostava poreskih rešenja će biti brža.

Trebalo bi podsetiti da je prema dosadašnjem načinu paušalnog oporezivanja bio nepoznat iznos ukupne poreske obaveze u trenutku započinjanja obavljanja delatnosti.

Uzrok ovog problema je činjenica da je propisima ostavljena velika sloboda poreskim inspektorima da na osnovu svojih znanja i iskustva vrednuju pojedine kriterijume koji utiču na visinu osnovice. Kašnjenje poreskih rešenja se takođe pokazalo kao veliki problem trenutne uredbe. U praksi jedan poreski inspektor godišnje u pojedinim opštinama treba da pripremio od 250 do 300 rešenja, što je prouzrokovalo velika kašnjenja u njihovom dostavljanju obveznicima. Problem je i preknjižavanje poreza i doprinosa jer su poreski obveznici bili u obavezi da svoje obaveze izmiruju na četiri različita uplatna računa.

U analizi paušalnog oporezivanja advokatske delatnosti, koja je takođe objavljena na sajtu Advokatske komore, navodi se da bi prosečna mesečna obaveza za plaćanje poreza i doprinosa za advokate na području Srbije u 2023. godini iznosila 20.894. dinara. Ona je trenutno 19.122 dinara.

– Možemo zaključiti da će u skladu s novom uredbom najviše mesečne obaveze imati advokati iz gradskih opština Beograda (30.118 dinara). Pored Beograda visok iznos mesečnih naknada će imati i advokati u Novom Sadu – 28.626 dinara, kao i advokati u Lajkovcu, Pećincima, Užicu…

S druge strane, manje razvijene opštine će plaćati niže mesečne obaveze. Advokat u Novom Pazaru će mesečno plaćati 9.737 dinara ili advokat u Loznici koji će plaćati 12.533. dinara – navodi se u analizi u kojoj se kaže da uredba predstavlja dobro rešenje za advokatsku delatnost i da će doneti transparentnost, pravičnost i predvidivost kod paušalnog oporezivanja.

Uredba je uvela dodatne olakšice za advokate početnike. Umanjene su im poreske obaveze u prvoj godini poslovanja za 20 odsto, u drugoj godini za 15 odsto i u trećoj godini poslovanja 10 odsto. Pored toga, za sve one koji započinju samostalnu delatnost (u okviru advokatske delatnosti) uvedena je dodatna olakšica od 30 odsto za sve advokate do 30 godina starosti. Uredba je prepoznala da advokati koji imaju 60 ili više godina postepeno smanjuju obim angažovanja i broj klijenata pa je na osnovu toga uvela za sve one koji na dan 31. decembra godine za koju se utvrđuje obaveza imaju 60 ili više godina olakšicu od 30 odsto u odnosu na ukupan koeficijent za određenu opštinu.

Međutim, advokati ostaju s najnižim koeficijentom 3,384 koje zahteva visoko obrazovanje. Lekarima se obračunava koeficijent 4,903, stomatolozima 4,891, računarsko programiranje i IT konsultanti imaju koeficijent 4,227. Koeficijent za obračun taksistima je 1,279.

Međutim, IT zajednica ima primedbu na predlog novog načina puašalnog oporezivanja. Startit, IT startap udruženje, ocenjuje da se usložnjavanje formule za izračunavanje polazne osnovice neće podjednako odraziti na sve kategorije paušalaca, te da će neki osetiti pozitivne efekte, a da će unutar IT sektora izazvati „reorganizaciju i povećanje nameta za mnoge”.

IT zajednica je oštro reagovala i na uvođenje testa samostalnosti za preduzetnike, uključujući i one koji posluju u paušalnom sistemu oporezivanja, koji je najavljen kroz izmene Zakona o porezu na dohodak građana kako bi se utvrdilo da li posluju nezavisno od kompanije koja ih angažuje, odnosno koji će pokazati da li kompanija angažuje paušalnu agenciju i na taj način umanjuje potrebu za zapošljavanjem ljudi. Od ove mere će se najverovatnije odustati, a njom je trebalo da se odredi ko je stvarno puašalac a ko na taj način izbegava porez na dohodak građana.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da sistem paušalnog oporezivanja mora da se uredi. On ukazuje da nikada nije urađena studija opterećenja poreskih obveznika po sektorima već su samo propisivane stope.

– Taksisti imaju problem da plate poreze i doprinose. Ne mogu da ostvare dovoljan promet i zato prave dugove. Ne može poresko opterećenje za taksiste ili programere da se računa na nivou cele države. I zato se oni bune – kaže Rajić.

Uredba o taksistima

U Ministarstvu finansija kažu da je u toku izrada uredbe koja će preciznije definisati način na koji će država da pomogne taksistima, a sve u cilju unapređenja usluga. Početkom sledeće nedelje će biti nastavljeni razgovori s taksistima, kako bi u što kraćem roku bio završen nacrt uredbe.

Kako nezvanično saznajemo, uslov će biti da obavljaju delatnost taksi prevoza kao javnog prevoza najmanje godinu dana. Moraće da izmire sve dospele obaveze po osnovu javnih prihoda ili da su zaključili sporazum o reprogramu o isplati poreskog duga.

Taksisti koji su danima štrajkovali u Beogradu i blokirali grad duguju za neplaćene poreze 2,9 milijardi dinara, objavljeno je pre nekoliko dana. Od 6.453 registrovanih taksi prevoznika u Beogradu, više od polovine njih duguje za porez a ako ne izmire dug do 6. novembra, neki od njih mogu da ostanu bez dozvole za rad.

(Marijana Avakumović, „Politika“)

Napišite komentar