U trendu

Plenković: Tri moguća scenarija za Uljanik

PULA – Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je danas na sednici vlade da su pred Uljanikom tri moguća scenarija: stečajni postupak, plan restrukturiranja prihvatljiv Evropskoj komisiji i vladi, te ulazak nekog drugog strateškog partnera.

Prvi scenario je negativan i najgori, a podrazumeva da se na Uljanik primeni neki od stečajnih postupaka koje omogućava hrvatsko zakonodavstvo. To, kako je rekao, ne znači kraj, ali znači neku vrstu restrukturiranja kako je to propisano, prenosi Hina.

Drugi scenario je modifikacija aktuelnog plana restrukturiranja kako bi bio održiv i prihvatljiv i odobren od Evropske komisije i vlade u Zagrebu, a treći je da neko od drugih zainteresovanih potencijalni strateških partnera pronađe neko novo rešenje.

Dodao je da je vlada zainteresovana za opstanak brodogradnje u Puli, Rijeci, Istri i Primorsko-goranskoj županiji, i to one koja bi bila profitabilna, ali da treba pronaći model koji ne bi stvari vratio na isto i generisao iste probleme s kojima se sada suočava Uljanik grupa.

Plenković je rekao da je dijalog sa EK stalan i detaljan i da je utisak da u Komisiji postoji dobra volja i na tim temeljima će vlada nastaviti svoj angažman.

Pitanje brodogradnje je i političko, dodao je, pa se pojavljuju i rasprave o tome ko je manje, a ko više kriv. Krivac, po njegovim rečima, nije sadašnja vlada koja je, kako je rekao, početkom godine odobrila garancije za zajam koji je Uljanik grupu održao u životu, i koja ulaže velike napore kako bi pomogla u prevladavanju sadašnje krize, što će i nastaviti.

Siniša Ostojić iz Hrvatske brodogradnje Jadranbrod, predstavio je trenutno stanje hrvatske brodogradnje. Prema podacima koje je izneo, brodogradnja u Hrvatskoj trenutno zapošljava 7.500 radnika i 2.000 kooperanata, što je između 60 i 70 posto manje nego tokom devedesetih godina prošlog stoleća.

Trenutno su, po njegovim podacima, u knjigama narudžbi brodogradilišta u Hrvatskoj 34 plovna objekta ukupne vrednosti 1,3 milijarde dolara, čija se isporuka očekuje u iduće tri godine.

Što se tiče državnih podsticaja, oni su od 1992. do 2017. iznosili ukupno 31,7 milijardi kuna (oko 4,3 milijarde evra), pomoću kojih su izgrađena 442 plovna objekta, čiji su troškovi izgradnje iznosili 115 milijardi kuna (15,5 milijardi evra), a njihovom prodajom je ostvaren prihod od 83 milijarde kuna (11,2 milijarde evra). To znači da je 22 posto vrednosti isporučenih brodova obezbeđeno kroz državne podsticaje, rekao je Ostojić.

“Svaka četvrta kuna prihoda brodogradilišta bila je na teret poreskih obveznika”, istakao je on.

Ministar ekonomije, preduzetništva i trgovine Darko Horvat je naveo da je sa 31. martom ove godine minus u poslovanju Uljanik grupe iznosio 575 miliona kuna (77,3 miliona evra) i podsetio da je 13. jula vlada „u neformalnoj komunikaciji“ poslala Evropskoj komisiji neusvojen program restrukturiranja, koji se još razmatra, ali za koji je EK ocenila da ima preveliki finansijski udeo države.

Ministar finansija Zdravko Marić dodao je da se u slučaju krize Uljanik grupe mora voditi računa i o javnim finansijama, predočivši da za nekoliko dana dospeva kredit od 716 miliona kuna (96,3 miliona evra) za koji je vlada u januaru Uljaniku dala garancije i koji bi mogao biti protestiran.

Pored toga, otkazivanje gradnje četiri broda otvara mogućnost protestiranja ukupno 70 miliona evra garancija, naveo je on.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike