Politička i ekonomska volja regiona za uklanjanje barijera

BEOGRAD – Sadašnje vlasti u regionu imaju političku i ekonomsku volju da se barijere koje “koče” protok ljudi, roba, usluga i kapitala uklone i da granice u regionu funkcionišu poput onih u Evropskoj uniji – slobodno i bez ugrožavanja suvereniteta ijedne zemlje.

To je zaključak panela o infrastrukturi i regonalnom povezivanju u okviru Kopaonik biznis foruma, na kojem su govorili ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, ministar za kapitalne investicije Crne Gore Mladen Bojanić, šef regionalnog predstavništva za Zapadni Balkan EIB Alesandro Bragonzi, direktor Transportne zajednice Matej Zakonjšek.

Ministar Momirović istakao je da je većina projekata koja je pokrenuta u Srbiji usmerena i ka regionu i dodao da Srbija želi da preuzme aktivnu ulogu u jačanju celog reiona i podizanju njegove konkurentnosti.

“Uvek ističem da je povezivanje i uklanjanje graničnih i carinskih barikada jedini način za prevazilaženje ekonomskih problema, ali i nekih drugih problema u regionu, nasleđenih iz prošlosti”, rekao je Momirović.

Istakao je da svaka investicija u infrastrukturu u Crnoj Gori, BiH ili Severnoj Makedoniji ima efekat i na privredu Srbije, jer su, kaže, naše ekonomije i građani povezani.

“Saobraćaj u regionu je jako povezan i uveran sam da ćemo sa novom vladom Crne Gore uspostaviti još bolje odnose, što garantuje sadašnja praksa”, rekao je Momirović i dodao da samo regionalna saradnja čini saobraćaj bržim i komunikaciju među ljudima boljom.

Momirović ukazuje da je besmisleno da jedna zemlja ulaže milione evra u puteve, ako se problemi na granicama ne rešavaju i ukoliko kamioni i ljudi na granicama čekaju satima.

Želja regiona je, dodaje on, da granice funkcionišu poput onih u Evropskoj uniji – slobodno i bez ugrožavanja suvereniteta.

Ministar Bojanić kaže da sadašnje vlade u regionu, za razliku od nekih prethodnih koje su postavljale granice, imaju želju da te granične barijere uklone kako bi ljudi i privreda imali slobodan protok.

Smatra da bi ceo region kod međnarodnih finansijskih institucija treblo da izađe sa zajedničkim projektima i da pokaže da postoji politička želja i volja za zajedničko funkcionisanje.

Bojanić kaže da je dobro ukoliko Srbija završi put do Boljara, ali da to nije potpuno ukoliko kroz Crnu Goru imate “makadam”.

Govoreći o autoputu Bar-Boljare, Bojanić kaže da je autoput, po prvobitnim dogovorima, već trebalo da bude gotov, međutim, dodaje, postojalo je puno problema i da se u startu kasnilo godinu dana sa početkom radova.

Prema poslednjim dogovorima, navodi, taj autoput trebalo bi da bude završen do 30. novembra ove godine, te da će građani Srbije sledeće godine na more moći i tim putem.

Dodaje da je autoput od Bara do Boljara prva deonica od ukupno četiri, da je njegova vrednost oko 900 miliona evra, da će za preostale tri deonice Crnoj Gori tebati još oko 1,4 milijardi evra.

Bojanić kaže da Crna Gora taj novac ne može da obezbedi iz budžeta, jer je, dodaje, javni dug te zemlje već dostigao 105 odsto BDP-a.

Zbog toga će, dodaje, za sredstva morati da konkuriše i kod Evropske unije, a da će neke projekte raditi sklapanjem javno-privatnih partnerstava.

Među prioritetima u oblasti infrastrukture u Crnoj Gori su, navodi Bojanić, Jadransko-jonski autoput, modernizacija železnice, autoput do Sarajeva i luka Bar.

Šef regionalnog predstavništva za Zapadni Balkan EIB Alesandro Bragonzi kaže da je ta banka do sada podržala mnogo projekata u regionu i njihov cilj je, dodaje, da približe Sribiju i ceo region tržištu Evropske unije.

Među najvažnijim projektima, koje je EIB podržao u Srbiji, Bragonzi je naveo Koridor 10 koji povezuje Srbiju sa Bugarskom i Severnom Makedonijom.
“Mi smo investirali više od 170 miliona evra u ovaj projekat”, rekao je Bragonzi.

Kaže da EU pomaže zemljama članicama u razvoju putne i železničke infrastrukture kroz razne oblike, od davanja tehničke podrške, preko grantova i IPA grantova, do davanja kredita, preko svojih banka, po konkurentim kamatnim stopama.

Bragonzi kaže da je najevći korisnik tih sredstava u regionu upravo Srbija i koja taj novac ulaže u infrastrukturne projekte – autoputeve, modernizaciju železnice.

Direktor Transportne zajednice Matej Zakonjšek kaže da bi Zapadni Balkan trebalo da se integriše sa tržištem EU, a to, dodaje, znači, da između Srbije, Crne Gore, BiH, Slovenije, Italije, Švedske ne postoje razlike u procedurama na granicama.

“Moramo da imamo na umu da povezivanje određenih zemalja nije dovoljno, zato moramo da imamo te panevropske konekcije, i to je jedini način da transportno tržište bude održivo”, kaže Zakonjšek.

Istakao je da je jedan od najvećih problema u regionu upravo procedura na granicima, i dodao da bez obzira koliko je moderna železnica, ukoliko putnički voz čeka na granici 90 minuta, a teretni i duže od toga.

“Moramo da smanjimo vreme čekanja i da se približimo vremenima čekanja u Evropi”, zaključio je Zakonjšek.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.