Poruka malim farmerima: Samo ujedinjeni opstajete na tržištu

BEOGRAD – Ministar zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić kaže za RTS da su zadruge imperativ za male posede i da je malom farmeru i domaćinu jedina šansa da opstane na tržištu da se ujedini.

On je dodao da su dve složene zadruge pre dva dana dobile 59 miliona dinara, kao i da država time pokazuje da je ozbiljna u pomoći domaćinima.

Krkobabic je, gostujući u Dnevniku RTS-a, naveo da je potrebno da se svi domaćini koji žele da se udruže obrate najpre svojim komšijama.

„Najmanje njih pet domaćina iz tog sela treba da poveruju jedan drugom, da poveruju državi Srbiji i da krenu da se udruže i da naprave zadrugu“, dodao je Krkobabić.

On tvrdi da će na taj način rešiti mnoga pitanja koja ih muče.

„Od nabavke repromaterijala, organizovanja procesa proizvodnje, pa do onog što je ključno danas na srpskom selu – kako prodati i kome prodati taj proizvod i ono najbitnije kako ga naplatiti i kako izbeći nakupce, prekupce, te makaze cena u koje upadaju. To je način da se na pravi način vrednuje ono što oni odrade“, naglasio je Krkobabić.

Pre dva dana dve složene zadruge dobile su od države neverovatnih 59 miliona dinara, naveo je Krkobabić i dodao da oni taj novac ne vraćaju.

„Prvi put država Srbija ima nameru i već ukazuje da je ozbiljna u svemu tome i ulaže bespovratno, pomaže domaćinima koje su formirali u ovom slučaju složene zadruge“, kaže ministar.

Objasnio je da je to evropski koncept zadruga, gde se specijalizovane zadruge, voćarske i povrtarske, udružuju u složene zadruge.

„To su zadruge koje će da se bave nečim što obične ili specijalizovane zadruge ne mogu – od naučnoistraživačkog razvoja, viših faza prerade, pronalaženja pravih kupaca. Povezujemo se po horizontali i po vertikali“, navodi Krkobabić.

Istakao je da za sada u Srbiji postoje dve složene zadruge i da su na taj način rešili da se objedine i naprave prve iskorake.

Naveo je da je jedna od te dve složene zadruge u Požegi, u Milića selu, gde je pet zadruga iz pet delova Srbije, tačnije iz pet okruga, formiralo složenu zadrugu.

„Prave pet regionalnih centara, udružili su se, istovremeno ulažu u tehničko-tehnološku liniju za preradu, za više faze prerade, znači tu imamo jedan snažan privredni subjekt koji može da se pojavi na tržištu“, kaže ministar.

Dodao je da je to prvi pokušaj da budu konkuretni i da misli da će u tome uspeti.

Naveo je primer „Anekope“, složene španske zadruge, koja ima 27.000 farmera i promet od neverovatnih milijardu evra.

„Ja sam to najavio u razgovorima sa našim zadrugarima da očekujemo da će oni imati u nekoliko narednih godina promet i po stotinak, dvesta do trista miliona evra“, naglasio je Krkobabić.

„Zadružna svojina je nešto što je imperativ za mali posed, kao što je u Srbiji, Francuskoj, Italiji, zemljama okruženja. Malom farmeru i malom domacinu, sa prosekom od 4,5 hekatara, jedina šansa da opstane na tržištu i da postane pravni robni proizvodač je da se ujedini“, naveo je mnistar.

Kada je reč o problemu sa kojim se suočavaju stočari u zabačenim selima, gde nema komšija, Krkobabić kaže da zadruga ne mora biti locirana u jednom selu i da postoje razbijena sela, zaseoci koji se mogu povezati.

Ukazao je da postoje poljoprivredne službe, instituti, poljoprivredni fakulteti koji mogu da posavetuju ljude sa sela koji žele da se udruže, ali i da oni iz Ministarstva organizuju skupove u selima i da su vrlo poseceni.

Napomenuo je da je važna i edukacija, pa će za ljude na selu biti omogućeni kursevi za uzgajanje voća po evropskim standardima, ali i učenje stranih jezika.

„Transfer znanja i tehnologije je osnov savremenog privredivanja, to je jedna strana. Druga strana, udruživanje i treća rešenost države Srbije da stane iza tih ljudi i konačno otklonimo dileme da li u Srbiji imamo građane prvog i drugog reda, to moramo da poništimo izmedu“, zaključio je Krkobabić.

Odgovarajući na pitanje da li postoji mogucnost da se napuštena zemlje u Srbiji dodeli zadrugarima, ministar Krkobabić kaže da je to njihova ideja za koju se bori već dve, tri godine.

„Imamo državne zemlje po nekoj mojoj racunici oko 200 do 300 hektara. Ideja je da se ustupi mladim poljoprivrednicima, do 50 hektara u zavisnosti od količine raspoložive zemlje i interesovanja i to tako da im se da bez nadoknade da mogu da je koriste dok su spremni da je stave u funkciju“, istakao je Krkobabić.

To je način da ti mladi poljoprivrednici uz onu zemlju koji već poseduju vide budućnost, dodao je ministar.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.