Posledice po useve značajne – za procene još uvek rano

BEOGRAD – Dug period suše, pa više od mesec dana jake kiše, visoka vlaga zemljišta, olujni vetrovi i gradonosni oblaci ne pogoduju usevima ni povrtarskim kulturama, slažu se u ocenama poljoprivredni stručnjaci, ali navode da je ipak još rano za procene koliko bi vremenske neprilike mogle da utiču na prinose.

Pomoćnica direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada Ana Marjanović Jeromela kaže da ovakve vremenske prilike izazivaju poleganje i uništavanje useva, ima parcela koje su više dana pod vodom a neke je uništio grad.

„Žetva je u problemu jer je zbog dugih suša tokom jeseni nicanje bilo nejednako, kod strnih žita je to najmanje primetno, a kod uljane se ta nejednakost više uočava“, kaže ona i dodaje da što se tiče jarih useva u zavisnosti od vrste dolazi do zaostajanja u porastu.

„Za sada je rano govoriti o uticaju na prinose, pred nama je dug period leta za koji ne znamo kakav će biti, kad uprosečimo situaciju, sušu koju smo imali i ovih kiša sada – možda će doći i do nekog višegodišnjeg proseka“, smatra Ana Marjanović.

Ona objašnjava da nije problem u količini padavina koliko u njihovom neravnomernom rasporedu i načinu padanja, jer „to nisu lagane kiše koje natapaju nego jake koje izazivaju zasićenje i zadržavanje vode“.

Direktor udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković kaže da je prvo bila suša, pa dug period jakih padavina i da se sve to dosta negativno odražava na poljoprivredne kulture.

„Ako govorimo o pšenici, ona je u ozbiljnom problemu tamo gde su bile poplave, ali i u ritskim delovima Vojvodine duž velikih reka Tise, Dunava i Tamiša, gde su se na pojedinim mestima oranice pretvorile u prava jezera, i tako stoje danima“, kaže Saković i dodaje da postoji opasnost da tamo gde su više dana pod vodom, usevi budu oštećeni i propadnu.

Saković kaže da vreme sa puno padavina i relativno toplo odgovara kulturama na površinama koje nemaju problem s podzemnim vodama i dodaje da je to je ipak veći deo površina u zemlji.

Direktor poljoprivredne stručne službe u Šapcu Miloje Dragojević kaže da su padavine u ogromnim količinama u poslednjih mesec dana zaustavile sve radove u poljoprivredi.

„Trenutno najugroženije od ratarskih kultura su pšenica i ječam koji su u fazi nalivanja zrna i obilne padavine mogu da dovedu do poleganja žita“, kaže Dragojević i dodaje da povišena vlaga sa sobom nosi i razne bolesti, a otežan je svaki ulazak u njive da se vrši preventivna zaštita zbog velike vlage u zemlji.

On kaže da ne valjaju velike amplitude temperatura od 30 i više stepeni, jer će biti isparenja, što može da dovede do „crvenog zrenja pšenice“ što će se odraziti na kvalitet zrna a posle tokom prerade na brašno.

“ Voćarske kulture su pretrpele određene štete, na području Šapca imamo oko 1,4 hiljada hektara jagode pod folijom, sve vreme branja i zrenja bile su velike padavine, i bilo je veliko truljenje jagoda kad su bile za branje pa je sigurno 50 odsto roda bačeno jer su istrulile“, kaže Dragojević.

Visoka vlaga i visoke temperature koje se očekuju izazov su i za povrtare, Ana Marjanović Jeromela iz Instituta u Novom Sadu njima preporučuje da „pojačano obrate pažnju na pojavu bolesti, s obzirom na vremenske uslove“, kao i da budu u stalnoj konsultaciji sa stručnjacima koji se bave zaštitom bilja“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.