U trendu

Potreban snažan zajednički odgovor na energetsku krizu

BEOGRAD – Neophodna je promena politike Brisela i snažan zajednički odgovor EU na globalnu energetsku krizu koja predstavlja realnu pretnju po domaću i međunarodnu privredu, poručio je danas predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež

Govoreći na konferenciji „Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji-nordijska iskustva“ koja je danas održana u PKS on je istakao istakao da iskustva nordijskih zemalja u primeni cirkularne ekonomije mogu pomoći Srbiji da se izbori sa energetskom tranzicijom i ekološkim problemima.

Čadež je pozvao domaću i međunarodnu političku i privrednu zajednicu da rade zajedno kako bi se u narednom periodu rešili problemi visokih cena energenata koje proteklih nedelja negativno utiču na produktivnost svih ekonomija.

„Ako kriza potraje duže nego što je uobičajeno, postoji realna pretnja po privredu. To ne želimo da nam se desi. Svi treba da razmislimo o dve mogućnosti, jedna je kako neposredno da odgovorimo na izazove naše privrede, a druga, kako zajedno sistemski možemo da se prilagodimo novoj realnosti“, rekao je on.

Predsednik PKS je izrazio nadu da će se Brisel uključiti u rešavanje energetskih problema izmenom zakonskih regulativa u Evropskoj uniji koje se odnose na poresku politiku, investicione i hedž fondove.

On je naveo podatke koji pokazuju da je od početka ove godine na međunarodnom tržištu gas poskupeo 110 procenata, aluminijum za 45 posto, polietilen 28, a nafta za 65 odsto.

Ukazao je i da se u Srbiji tretira samo četiri odsto komunalnog otpada, a u nordijskim zemljama više od 80 procenata, gde se koristi za proizvodnju energije.

„Srpska privreda koristi dva i po puta više energije u proizvodnji nego nordijske kompanije što automatski znači veće troškove proizvodnje i manju mogućnost da budemo konkurentni“, objasnio je on i dodao da se polovina energije u Srbiji gubi zbog loše izolacije stambenih zgrada.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović istakla je da je trenutno u izradi Program za cirkularnu ekonomiju sa akcionim planom za period 2022-2024, kako bi se definisao strateški okvir za cirkularnu ekonomiju.

Navela je da taj dokument čije je usvajanje predviđeno za prvi kvartal 2022. godine radi Tehnološko-metalurški fakultet.

Dodala je da će u fokusu biti podrška privredi u primeni modela cirkularne ekonomije, i lokalnim samoupravama, kao i podsticanje inovacija i saradnje biznis i naučno-istraživačkog sektora.

Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović rekla je da je jasna vizija EU u pogledu Zelenog dogovora, koji je dobio svoju operacionalizaciju kroz agendu za Zapadni Balkan, putokaz za izazove u ovoj oblasti.

Dodala je da je globalni cilj transformacija proizvodnje i potrošnje u pravcu u kojem čovek ne sme da bude rasipni vlasnik već čuvar planete i raspoloživih resursa, u održivoj razvojnoj ekonomiji.

Ambasador Finske Kimo Lahdervita istakao je da je za uspešni prelazak na model cirkularne ekonomije potreban zajednički pristup od velikih do najmanjih aktera u procesu.

Šef Odeljenja za saradnju u Delegaciji EU Nikola Bertolini je naglasio da postoji velika potreba za zelenom tranzicijom, kao i da to zahteva velika ulaganja,ali znači i otvaranje novih radna mesta.

„Da bi tranzicija bila uspešna, potrebno je postojanje zajedničkog institucionalnog okvira kao i angažovanje privrede, banaka i svih ostalih aktera uključenih u zelenu tranziciju“, rekao je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.