Predstavljen projekat za ekonomsko osnaživanje žena u Srbiji ‘Ona zna’

U Beogradu je danas predstavljen četvorogodišnji projekat „Ona zna“ čiji je cilj unapređenje inkluzije žena u Srbiji povećavanjem njihovog potencijala za zapošljavanje, podsticanjem mogućnosti za samozapošljavanje i samostalno poslovanje.

Projekat koji je počeo u decembru prošle godine, podržava uspostavljanje politika i praksi koje imaju za cilj smanjenje prepreka za učešće žena u privredi i rodnih predrasuda na radnom mestu.

Aktivnosti projekta će biti primarno fokusirane na žene sa sela, naročiti na nezaposlene ili one koje nemaju nedovoljnu stručnu spremu.

Projekat predviđa saradnjiu s tri regionalne agencije za razvoj, pružiće tehničku pomoć kompanijama koja vode žene, uz zastupanje politika koje omogućavaju privatnom sektoru da primeni rodno izjednačeno zapošljavanje.

Vrednost projekta kojeg finansira USAID, je dva miliona dolara, a sprovode ga Impact Hub Belgrade u saradnji sa AmChamom, Centrom za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je na predstavljaju tog projekta za ekonomsko osnaživanje žena rekla da u Srbiji postoje rodni jaz i neravnopravnost žena, a da bi se to prevazišlo može pomoći poslovna zajednica, poštujući pravila ravnopravnosti i inkluzivnosti.

Istakla je da je važno da ljudi na najvišim pozicijama razumeju koji su problemi i za zapošljavanje i za napredovanje žena, i da stalno ukazuju na to.

Janković je navela da je rodni jaz u Srbiji niži nego u razvijenim zemljama, članicama EU: „Rodni jaz u Srbiji iznosi 8,8 odsto, dok je evropski prosek 14 odsto“, i ukazala da su žene neravnopravne u svim segmentima društvenog života.

„Jedna trećina pritužbi podneta je zbog diskriminacija na tržištu rada, a najveći broj podnele su žene. To istovremeno ohrabruje, jer je potrebno koristiti sve mehanizme zaštite“, rekla je Janković.

Iznela je da su žene, po podacima Agencije za privredne registre iz marta ove godine, samo 25 odsto direktora, a žene su i samo 27 odsto zakonske zastupnice.

Ukazala je i na problem „polomljene lestvice“ – zaustavljanje napredovanja karijere žena posle porođaja jer postoji rodna predrasuda da će žena preduzeti najveći deo brige o deci. Janković je dodala da se uz to žene staraju i o roditeljima, a zbog svega često odustaju od karijere.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov je potvrdio jaz među platama muškarca i žena, i po pitanju vlasništvu nad firmama.

Do ekonomske samostalnosti teže dolaze žene iz sela, starije i mlađe žene koje žive u privredno nerazvijenom području, udaljenijem od centara, naveo je on, dodavši da njegovo ministarstvo podržava inicijative za rešavanje tih problema.

Žigmanov je podsetio da je u Srbiji donet niz antidiskriminacionih propisa i javnih politika koji se primenjuju u praksi poput Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Zakona o zabrani diskriminacije, čimie su domaći propisu, naglasio je, usklađeni sa pravnim tekovinama EU.

Završava se, kako je dodao, i izrada novog akcionog plana, za ovu i narednu godinu, u okviru Strategije za rodnu ravnopravnost.

Direktorka misije Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji Bruk Ajšam navela je da će ta agencija, u saradnji sa partnerima iz privatnog i državnog sektora, ženama obezbediti razne vrste obuke „da im pomognemo da imaju bolji životni standard“, rekla je ona i istakla kako očekuje da će projekat „Ona zna“ doprineti većoj inkluzivnosti u Srbiji.

Ajšam je naglasila da će se pomagati posebno ženama u selima da bi pokazale potencijal i doprinele razvoju lokalnih zajednica u kojima žive.

Predsednik Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) Stefan Lazarević kazao je da je ta komora uradila istraživanje u poslovnoj zajednici, čiji su rezultati ohrabrujući jer se više govori o rodnoj ravnopravnosti u poslovnoj zajednici, ali su pokazali i rodne razlike po zaradama, da žene ostaju u senci muškaraca zbog rodnih stereotipa, zbog čega ne napreduju na više pozicije, kao i teškoće u usklađivanje poslovnih i privatnih, odnosno porodičnih obaveza.

Po njegovim rečima, kompanije imaju obuku o rodnoj ravnopravnosti, fleksibilno radno okruženje i radne uslove, a nbeke pružaju podršku ženama kada se vraćaju na posao s porodiljskog odsustva.

„Cilj projekta ‘Ona zna’ je se dođe do određenih predloga, strategije ili inicijative kako da se sistemski ove svari promene i problemi otklone“, rekao je Lazarević.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.