U trendu

Previsoka cena gasa na berzi, Srbija neće imati problema

BEOGRAD – Cena gasa u Evropi premašila je 3.000 dolara za 1.000 kubnih metara, nakon vesti da Severni tok od 31. avgusta prestaje sa radom na tri dana zbog remonta, a Vojislav Vuletić iz Udrženja za gas kaže da je to previsoka cena koju teško ko može da izdrži, kao i da Srbija neće imati nikakvih problema sa gasom u toku zime.

Srbija ima Balkanski tok i ima mogućnost snadbevanja i preko Ukajine i Mađarske, kao i rezerve u skladištima, rekao je Vuletić za RTS.

Kaže za RTS da je Srbija dobro popunila svoja skladišta i da se ona još uvek pune, skladište Banatski dvor i rezervu u Mađarskoj.

„Ja mislim da Srbija nema apsolutno nikakvih problema sa gasom – ima Balkanski tok, ima mogućnost snadbevanja i preko Ukajine i Mađarske. Istovremeno je dogovoreno sa Mađarima da oko 500 miliona kubnih metara gasa skladištimo u njihovom skladištu. Imamo naše skladište Banatski dvor, tako da ja mislim da Srbija neće imati ikakvih problema sa gasom u toku zime“, ocenjuje Vuletić.

Govoreći o ceni od 3.000 dolara za 1.000 kubnih metara, navodi da je ona izuzetno visoka te da gas po toj ceni u ovom trenutku kupuju oni koji to nisu ugovorili na vreme sa Gaspromom, ali i oni koji imaju potrebe, ne za grejanjem jer nije zimski period, nego oni koji koriste gas kao industrijsku ili hemijsku sirovinu.

I da ne bi proizvodnja apsolutno stala, oni moraju da kupe gas po tim visokim cenama, rekao je on.

„To nisu normalne cene – 3.000 dolara za 1.000 kubnih metara gasa je stvarno previsoka cena koju teško ko može da izdrži. U letnjem periodu kada su manje količine gasa potrebne, možda i može da se plati ta cena za neku manju količinu. Međutim, na zimu kada budu bile potrebne daleko veće količine gasa svakako to neće biti moguće da se plati“, navodi Vuletić.

Bugarska je odbila da plati gas u rubljama i od aprila je bez ruskog gasa.

Nisu uspeli da obezbede dovoljne količine na drugoj strani, dobijali su određenu količinu gasa iz Azerbejdžana, ali su to male količine koje ne bi mogle da zadovolje potrebne količine tokom zime.

Ove nedelje ponovo će pregovarati sa Gaspromom oko obnavljanja ugovora, jer moraju da reše problem u korist svoje države i naroda.

Vuletić smatra da će Gasprom imati razumevanja za Bugarsku jer Rusi prodajom gasa popunjavaju svoj budžet.

„Prema tome, oni su zainteresovani da ga prodaju u što većim količinama. Ako Bugarska hoće da ga plati u rubljama, kakav je dogovor napravljen pre nekoliko meseci, Rusiji neće biti nikakav problem da ga isporuči“, ocenjuje Vuletić.

Kaže da je snabdevanje tečnim gasom lepa priča, ali neizvodljiva.

Na pitanje šta je sa tečnim gasom, navodi da Evropa u ovom trenutku uvozi tečni gas iz Katara, Alžira i Nigerije, ali da su to zanemarljive količine – između 12 i 13 odsto godišnje potrošnje u Evropi.

„Najveći su uvoznici Velika Britanija, Francuska, Italija i Španija, zemlje koje su visoko industrijski razvijene i one u svakom slučaju imaju potrebe za gasom i one ga uvoze. Međutim neke veće količine gasa na svetskom tržištu ne postoje“, rekao je Vuletić.

Dakle, dodaje on, priče o mogućnosti snadbevanja tečnim, prirodnim gasom u Evropi su lepe priče ali nisu izvodljive.

„Amerika je obećala da će ove godine da isporiči Evropi 15 milijardi kubnih metara gasa, a Evropa troši 500 milijardi, tako da su to male zanemarljive količine koja Evropa može da dobije i ne treba uopšte računati na neke velike količine koje su u stanju da zadovolje potrebe Evrope tečnim gasom“, ocenjuje Vuletić.

Na pitanje na koji gas se Evropa može osloniti odgovara da se Evropa snadbeva gasom iz sopstvene proizvodnje.

„Najviše uvozom iz Norveške, Škotske i Holandije koje imaju veću proizvodnju od potrebne. Istovremeno uvozi se dosta gasa iz Alžira, ali 40 odsto gasa koji troši Evropa uvozi se iz Rusije odnosno Gasprom ga isporučuje. To su količine koje moraju da budu doturene Evropi ako ona hoće da dočeka zimu onako kako treba“, navodi Vuletić.

Navodi da nema kratkoročnih mera koje mogu da pomognu u snadbevanju.

„Znači, mora da se uveze gas od onog ko ga u ovom trenutku ima, postoji gas na svetskom tržištu ali ne postoje načini da se dopremi Evropi. Najveće gasno ležište na svetu leži u Iranu, ali Iran je jednostavno ‘đavo’ (iz političkih razloga) od koga ne treba da se kupi gas“, smatra Vuletić i dodaje da sve ovo što se dešava sa gasom jeste politički problem.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar