Primena prelaznih pravila o preferencijalnom poreklu robe
BEOGRAD – Počela je primena prelaznih pravila o preferencijalnom poreklu robe u S SP-u između Srbije i EU, čiji je cilj modernizacija i dalje pojednostavljivanje pravila o poreklu koja su uključena u sporazume naše zemlje o slobodnoj trgovini sa zemljama Pan-evro-mediteranskog (PEM) regiona, objavilo je Ministarstvo finansija.
Ta pravila su, kako je navedeno, fleksibilnija i lakša za korisnike, a najvažnije novine koje prelazna pravila donose su to što se povećava prag tolerancije za upotrebu materijala bez porekla i to za većinu poljoprivrednih proizvoda na 15 odsto od neto mase proizvoda, a za industrijske proizvode na 15 odsto od vrednosti gotovog proizvoda.
Pravila nisu obavezujuća već dobrovoljna i mogu biti primenjena od strane privrednih subjekata koji žele da ostvare predviđene povlastice umesto onih zasnovanih na pravilima PEM konvencije.
PEM konvencija se i dalje primenjuje u celosti između njenih strana ugovornica.
Savet za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije usvojio je 6. decembra odluku broj 1/2021 o izmeni S SP-a između Evropske zajednice i njihovih država članica Srbije zamenom njegovog Protokola 3 o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metodama administrativne saradnje.
Ova odluka stupila je na snagu i primenjuje se od dana njenog usvajanja odnosno od 6. decembra.
Aneks uz odluku broj 1/2021, sadrži novi Protokol 3, gde je u članu 1. predviđeno da se u svrhu sprovođenja Sporazuma, prmenjuju odredbe Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskom preferencijalnim pravilima o poreklu (PEM) i obezbeđuje dinamična veza sa PEM konvencijom, tako da se uvek poziva na poslednju verziju PEM konvencije na snazi.
Takođe, pored dijagonalne kumulacije porekla, uvodi se i pravilo pune kumulacije porekla kao opšti princip u stranama koje primenjuju ova pravila, za sve proizvode, osim za tekstil.
Za razliku od dijagonalne kumulacije porekla gde se sabira poreklo robe, kod pune kumulacije sabiraju se proizvodni procesi obavljeni u zemljama koje učestvuju u proizvodnji gotovog proizvoda i primenjuju revidirana pravila.
Strane mogu jednostrano proširiti punu kumulaciju na tekstil i tekstilne proizvode.
U oblasti logistike, važeće pravilo „Direktnog transporta“, zamenjeno je fleksibilnijim pravilom „Neizmenjenost“ koje predviđa mogućnost da se na robi uskladištenoj u zemlji tranzita vrše jednostavnije radnje kao što su: obeležavanje robe, lepljenje etiketa, pečata i deljenje pošiljke.
Dokaz o nemanipulaciji se traži samo u slučaju opravdane sumnje.
Prema prelaznom pravilu, zabrana povraćaja ili oslobođenje od plaćanja carinskih dažbina je ukinuta za sve proizvode, osim za tekstil i proizvode od tekstila.
Ovo je jedna od najvažnijih novina koja će privrednim subjektima koji primenjuju ova pravila doneti znatne uštede i povećati njihovu konkurentnost.
U oblasti carinskih postupaka olakšano je izdavanje dokaza o poreklu, jer se poreklo dokazuje samo kroz uverenje o kretanju robe EUR. 1 i Izjavu o poreklu, a predviđena je i mogućnost za izdavanje i elektronsko dostavljanje EUR.1 (ukoliko postoje uslovi).
Produžen je rok važenja dokaza o poreklu sa četiri na 10 meseci.
Takođe, opciono se predviđa uvođenje sistema registrovanih izvoznika (REX).
To znači da ukoliko se strane koje primenjuju ova pravila dogovore, izvoznici koji budu registrovani u zajedničkoj elektronskoj bazi podataka imaće mogućnost da za potrebe dokazivanja porekla sačine „izjavu o poreklu“ za bilo koju vrednost robe.
Specifična pravila proizvodnje u Listi obrade i prerade u prelaznim pravilima su fleksibilnija i prilagođena su ekonomskoj realnosti kao i uspostavljanju ravnoteže između regionalne i globalne nabavke materijala.
To se naročito odnosi na mogućnosti za upotrebu materijala bez porekla, što će omogućiti lakše sticanje porekla robe.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.