Proizvodi sa geografskim poreklom važni za lokalni razvoj

BEOGRAD – U svetu ima oko 8.000 proizvoda sa oznakom geografskog porekla i u to samo u domenu poljoprivrede i hrane, od čega je gotovo polovina registrovana u Evropi, dok ih je u Srbiji za sada 47.

Proizvodi sa oznakom geografskog porekla su sinonim za autentičnost i kvalitet zbog čega su konkurentniji na tržištu, dobar su alat za brendiranje lokalnih zajednica, direkno doprinose njihovom ekonomskom razvoju i opstanku seoskih domaćinstava, a važan su deo i turističke i gastronomske ponude.

To je rečeno danas na prvom Švajcarsko-srpskom forumu, koji su organizovali SEEDEV I NALED, uz podršku Švajcarske razvojne agencije, a na kome su predstavljeni primeri dobre prakse i prikazan dokumentarni film Original iz Srbije.

Iako je Srbija zaštitila više proizvoda od Švajcarske, još nema mesto razvijenog turizma poput Grijer kuće koju svake godine poseti više od 170.000 turista gde uživo mogu da posmatraju pravljenje unikatnog sira sa geografskom oznakom i kupovinom proizvoda i suvenira doprinesu razvoju lokalne zajednice.

Leskovački ajvar, užičcka pršuta, zlatarski sir, pirotski ćilim, ariljska malina, bezdanski damast, Sirogojno pletenine, tekeriški peškir i grnčarija iz Zlakuse su samo deo liste autentične hrane, rukotvorina i zanata čiji je razvoj podržala Vlada Švajcarske kroz razne programe.

Vlasnici pirotskog ćilima su i princ Čarls, francuski predsednik Emanuel Makron i predsednik Rusije Vladimir Putin, a pored pirotskog ćilima, koji je zastićen 2003. i pirotskog kačkavalja koji nosi oznaku geografskog porekla od 2013. godine, trenutno je u postupku zaštite pirotska preglana kobasica.

Gradonačelnik Pirota i potpredsednik UO NALED-a Vladan Vasić kaže da je praksa pokazala da se posle procesa zaštite proizvoda sa geografskom oznakom povećava tražnja i konkurentnost tog proizvoda koji garantuje kvalitet, a i njegova cena raste.

Na primeru pirotskog kačkavalja je objasnio da je njegova cena porasla za 30 odsto nakon zaštite, a da se u proizvodnju uključio veći broj proizvođača.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Vuk Radojević rekao je da proizvodi sa oznakom geografskog porekla predstavljaju dodatni impuls razvoju malih sredina koje imaju svoje specifičnosti, i poručio da hrana predstavlja značajan nacionalni resurs.

Zaštitom geografskog porekla, kaže Radojević, direktno se doprinosi razvoju seoskog turizma, a posebno je važno u tome podržati mlade poljoprivrednike i podstaći ih da razvijaju svoja gazdinstva.

Ispričao je da alarmatni podatak da je u zemljama EU oko šest odsto mlađih poljoprivrednika od njihovog ukupnog broja dovela do primene konkretnih mera kako bi se ta situacija promenila, pa je taj model, kaže, preslikan i u AP Vojvodini primenjen od 2017. godine sa konkretnim merama za subvencionasanje mladih poljoprivrednika.
Naveo je da na teritoriji AP Vojvodine oznaku geografskog porekla ima 20 proizvoda, među kojima su sremski kulen i fruškogorski lipov med.

Ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge kaže da je Srbija mesto u kome su generacije gradile lokalni identitet kroz tradiocionalnu hranu, i naglasio da ta veza između proizvoda i mesta i ljudi ne predstavlja samo nasleđe koje treba očuvati, već predstavlja i tržišnu vrednost.

„Potrošaci postaju sve više zainteresovani za kvalitet kada se govori o oznaci geografskog porekla i spremni su da plate cenu za to“, rekao je ambasador i naveo da Švajcarska ima 38 proizvoda koji imaju registrovano ime i koji doprinose boljem kvalitetu života u seoskim sredinama.

Izrazio je nadu da će mnogi srpski proizvodi sa oznakom geografskog porekla naći put do tržišta i u Švajcarskoj.

„Obećavam da ću ih kuputi kad stignu“, rekao je švajcarski ambasador.

Vrednost prometa proizvodima sa oznakom geografskog porekla samo u EU premašuje 55 milijardi evra godišnje i čini 15 odsto evropskog izvoza hrane.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.