U trendu

Promena vrednosti akcija NIS-a oko 100 dinara od rata u UKR

BEOGRAD – Cena akcija NIS-a pre rata u Ukrajini kretala se oko 650 dinara, zatim je usledio pad na oko 480 dinara, a sada je na nivou od 580 dinara.

Berzanski analitičar Branislav Jorgić kaže za Tanjug da je razlika u ceni od gotovo 100 dinara po akciji NIS-a od početka rata u Ukrajini prava slika berze i da je početak uvođenja sankcija ruskim kompanijama uticao i na vrednost akcija NIS-a.

„U ovom periodu ne radi se o velikim obimima transakcija, prosečno dnevno oko 1,6 miliona do dva miliona dinara“, kaže Jorgić.

Napominje da je sa vrednošću akcija od 650 dinara ukupna vrednost NIS-a bila oko 900 miliona evra, a pri padu na 480 dinara za akciju i vrednost je pala na oko 700 miliona evra.

„Sa početkom rata i uvođenjem sankcija prema Rusiji i ruskim kompanijama cena akcija NIS-a je počela da pada, jer se pojavila opasnost da bi eventualno te sankcije mogle da se odnose i na NIS, jer je Gasprom većinski vlasnik“, rekao je Jorgić.

Najniža cena akcija u ovom periodu bila je u trenutku kada se pojavila mogućnost da bi mogao da bude zatvoren Jadranski naftovod čime bi NIS Rafinerija nafte ostala bez sirovina, navodi on.

„Ovih dana se pojavila informacija da bi eventualno Gaspromnjeft mogao da proda udeo u NIS-u azerbejdžanskoj naftnoj kompaniji i to je povećalo raspoloženje kod investitora i cena je krenula na gore“, rekao je on.

Jorgić podseća da je knjigovodstvena cena NIS-a
2,1 milijardi evra, što daje vrednost po akciji oko 1.533 dinara.

Dodaje da razlika u knjigovodstvenoj i tržišnoj ceni kompanije pokazuje svu opasnost sankcija prema NIS-u, te napominje da su neke neformalno uvedene NIS-u još od 2014. godine, a da bi u nekom oštrijem obliku mogle biti uvedene u budućem periodu.

„U berzanskom poslovanju uvek postoje rizici, trenutno su vrlo visoki imajući u vidu neizvesnost vlasničke strukture NIS-a, i to je toj kompaniji osnovni problem u situaciji mogućih sankcija“, rekao je on.

Jorgić smatra da NIS dobro posluje, širi svoje tržište, tehnološki napreduje i da bi kao takav potencijalno mogao da bude dobra investicija.

„Kada pričamo o mogućnosti preprodaje strateškom partneru, i da se tu pojavi neka velika naftna kompanija kao vlasnik, tu postoji neizvesnost po pitanju kakav će biti odnos budućeg vlasnika u pogledu upravljanja, razvoja i širenja“, rekao je on.

Podsetio je na negativno iskustvo hrvatske naftne kompanije INA koja je pre privatizacije bila vodeća u regionu, a sa prodajom većinskog paketa MOL-u došlo je do stagnacije, pa i nazadovanja te se ona pretvorila u „mrežu pumpi za prodaju goriva“.

Preko 10 odsto akcija NIS-a je u rukama fizičkih lica, a akcije te kompanije ranije su građani Srbije dobili bez naknade.

„Ima i dosta građana koji su investirali, kupovali akcije od prvobitnih vlasnika akcija sa nadom da će ostvariti zaradu. Moje specifično razmišljanje je da bi možda u ovoj situaciji država mogla da otkupi akcije NIS-a od Gasproma, privremeno, a da ih zatim preproda na Beogradskoj berzi građanima, investicionim fondovima, osiguravajućim društvima i investicionim bankama“, smatra on.

Kaže da bi tako građani dobili povećanu mogućnost investiranja na Beogradskoj berzi.

„To bi bio određeni oblik štednje, a sa druge strane NIS bi dobio pouzdani sistem upravljanja, kontrole sa ciljem da se proširi njihovo tržište, i efikasnost poslovanja zarad dobrobiti samih ulagača“, rekao je on Tanjugu.

Dodao je da je teško proceniti u kom će pravcu ići razvoj događaja oko NIS-a, jer će zavisiti pre svega od odnosa Zapada prema Gaspromu, odnosu da li će biti novih sankcija.

„Sankcije nam lebde nad glavom. Ukoliko to rešimo u pogledu vlasničke strukture, a moj predlog je jedan od mogućih. To bi mogla da bude dobra investicija imajući u vidu da je tržišna vrednost po akciji sada nešto manja od 600 dinara, a da je knjigovodstvena vrednost 1.500 dinara. To je velika razlika“, rekao je on.

Jorgić podseća da NIS isplaćuje gotovo redovno dividende koji su na nivou od tri, četiri odsto vrednosti akcija, te poručuje da bi za građane akcije te kompanije mogao biti jedan dobar oblik štednje.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar