U trendu

Rast BDP do tri odsto, inflacije do 12%, deficiti sve veći. .

BEOGRAD – Srbiju očekuje značajno usporavanje rasta BDP-a i ubrzavanje inflacije, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić na predstavljanju novog broja biltena „Kvartalni monitor“.

Arsić je rekao da su povećani deficiti u trgovini sa svetom, kao i da je jedina oblast gde su i dalje solidne performanse tržište rada.

Prilikom predstavljanja 68. broja „Kvartalnog monitora“, u izdanju Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Fondacija za razvoj ekonomske nauke, Arić je rekao da i dalje postoji velika neizvesnost oko rasta BDP u ovoj godini, ali da je procena autora okupljenih oko tog izdanja da se može očekivati da on bude oko tri odsto.

Objasnio je da na BDP, pored krize zbog rata u Ukrajini i cene energenata kao globalnih probleman, utiču i specifični problemi Srbije u sektoru energetike za koje nije, kako je rekao, najsigurnije kako će biti razrešeni.

„Prilično izvesno je da će povećanje kamatnih stopa usporiti rast privrede dodatno“, rekao je on.

Arsić je ocenio da će inflacija biti veća i dugotrajnija nego što je predviđeno.

Objasnio da su poremećaji na strani ponude nastali zbog kovida i rata, ali i da postoje sistemski razlozi, odnosno fiskalna i monetarna ekspanzija.

„Očekujem da će se inflacija produžiti i na drugu polovinu 2022. godine. Sasvim izvesno da je za smanjivanje inflacije potrebno da se preduzmu restriktivne mere fiskalne i monetarne politike, da se povećaju kamate, smanji količina novca, smanji fiskalni deficit… Moglo bi se očekivati da ćemo godinu završiti sa 12 odsto inflacije“, rekao je on.

Dodao je da inflacija zavisi i od toga šta će Srbija uraditi sa cenama energenata koje su kod nas porasle znatno manje nego u EU.

„Ako bi podigli cene gasa na nivo cene koju plaćamo pri uvozu, a cenu struje uskladili sa troškovima, imalli bismo dodatno povećanje inflacije“, rekao je Arsić i napomenuo da je na vladi izbor da li ćemo imati inflaciju ili će rasti dugovi.

Istakao je da ograničene cene u energetici dovode do relativno velikog rast dugova, pre svega u Srbijagasu i EPS-u.

Odgovarajući na novinarsko pitanje o ocenio Evrostata da Srbija ima najskuplju hranu i bezalkoholna pića u regionu, Arsić je ocenio da je to očekivano, jer su cene povezane sa nivoom razvijenosti.

„Mi smo najrazvijenija zemlja na Zapadnom Balkanu, koji je najmanje razvijen deo Evrope. I onda je posledica da su naše cene nešto veće u većini oblasti nego u drugim zemljama tog regiona“, rekao je on.
Arsić je ocenio da su cene hrane očekivane i u skladu sa našim nivoom razvijenosti.

„Iznenađuje me cena elektronike koja je ovde viša nego u EU što govori o tome da ovde postoje neka vrsta oligopola, dogovaranja o cenama, to je neočekivano“, rekao je on.

Dodao je da ako gledamo sve naše cene, one su niže nego u EU, te istakao da će kako se nivo razvijenosti bude približavao i cene rasti.

Odgovarajući na pitanje o najavljenom povećanju penzija i plata on je rekao da treba sačekati da se vidi šta će biti usvojeno od tih najava posle konslutacija i sa MMF-om.
„Mislim da ta najava nije primerena aktuelnoj fiskalnoj poziciji Srbije, niti kretanjima u oblasti inflacije. Nije dobro da se dodatno povećavaju rashodi za plate i penzije u ovakvim okolnostima“, rekao je on.

Najavljeno povećanje uporedio je sa povećanjem penzija koje bi u 2023. donela švajcarska formula, koje bi sa sadašnjim rastom plata i inflacijom, po toj formuli, iznosilo oko 12 odsto.

„Bilo bi mnogo bolje da se primeni švajcarska formula, da u ovakvim okolnostima ne budemo izdašniji, a da se onda u 2023. godini trudimo da rast inflacije bude što manji“, poručio je on.

Ocenio je da bi da tako moglo da se obezbedi realno povećanje standarda građana.

Arsić je naveo da i sama najava visokog rasta penzija i plata, povećava inflaciona očekivanjna.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar