Rast svetskih cena hrane ne jenjava, nov 10-godišnji rekord

RIM – Cene prehrambenih proizvoda na međunarodnim tržištima porasle su u novembru četvrti mesec zaredom, vođene snažnom potražnjom za pšenicom i mlečnim proizvodima, objavila je danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Indeks cena hrane, koji izračunava FAO, isnosio je u proseku 134,4 poena prošlog meseca, što je njegov najviši nivo od juna 2011. i rast od 1,2 odsto u odnosu na oktobar, navodi se u izveštaju objavljenom na veb sajtu te svetske agencije.

Ovaj pokazatelj, koji prati mesečne promene globalnih cena pet osnovnih životnih namirnica – žitarica, šećera, biljnih ulja, mleka i mlečnih proizvoda i mesa, porastao je za 27,3 odsto u odosu na novembar 2020.

Najveći rast su u novembru su zabeležile cene mleka, za 3,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, što je rezultat snažne globalne uvozne tražnje za puterom i mlekom u prahu, jer su kupci nastojali da obezbede spot isporuke u očekivanju da će se situacija s ponudom na tržištu pogoršati.

Žitarice su poskupele za 3,1 odsto u odnosu na oktobar, a u poređenju s novembrom 2020. godine beleže rast cena od 23,2 procenta. Izvozne cene kukuruza su blago povećane, međunarodne cene pirinča su ostale uglavnom stabilne, dok su cene pšenice dostigle najviši nivo od maja 2011.

Porast kotacija pšenice je odraz velike potražnje u uslovima oskudne ponude, posebno pšenice visokog kvaliteta, ali je njihovom povećanju doprinela i zabrinutost zbog prevremenih kiša u Australiji i neizvesnost u pogledu potencijalnih promena izvoznih mera u Ruskoj Federaciji.

Cene šećera su u novembru napredovale za 1,4 odsto na mesečnom nivou, dok su na međugodišnjem skočile za skoro 40 procenata. Taj rast je prvenstveno vođen višim cenama etanola, mada su velike isporuke iz Indije i pozitivni izgledi za izvoz šećera iz Tajlanda ublažili pritisak na uzlasni trend kotacija.

Što se tiče biljnih ulja, njihove cene su opale za 0,3 procenta sa rekordnog nivoa dostignutog u oktobru, usled pojeftinjenja sojinog i repičnog ulja, kao i nižih cena sirove nafte. Globalne cene palminog ulja ostale su čvrste.

Međunarodne cene mesa su takođe pale za 0,9 procenata, četvrti mesec uzastopno, pod uticajem smanjenja kineskih kupovina svinjskog mesa. Snažno su potonule i kotacije ovčijeg mesa zbog povećane izvozne ponude iz Australije. Cene goveđeg i živinskog mesa su uglavnom mirovale.

U odvojenom izveštaju, koji je takođe objavljen danas, FAO predviđa da će svetska proizvodnja žitarica iznositi na 2 791 milion tona u 2021. godini, što je novi rekord i za 0,7 odsto više nego prošle godine.

U poređenju sa 2020. godinom, procenjuje se da će proizvodnja žitarica krupnog zrna i pirinča širom sveta porasti za 1,4 odsto, odnosno 0,9 odsto, respektivno, dok će proizvodnja pšenice opasti za 1,0 procenat.

Takođe se predviđa da će globalna potrošnja žitarica u 2021/22. godini porasti za 1,7 odsto na 2 810 miliona tona, te da će svetske zalihe žitarica do kraja sezone 2022. godine pasti za 0,9 odsto.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.