Rast udela javnog duga u BDP duplo manji nego u zemljama EU

BEOGRAD – Rast učešha javnog duga Srbije u bruto domaćem proizvodu (BDP) od 4,8 procentnih poena na 56,8 posto u 2020. godini, koju je obeležila kriza izazvana pandemijom kovid-19, dvostruko je manji nego u zemljama članicama Evropske unije, pokazuje današnja analiza Narodne banke Srbije.

„Vrlo često suočeni smo sa neopravdanim pesimizmom i neutemeljenim konstatacijama pojedinih ekonomista i dela domaće stručne javnosti u vezi sa povećanjem javnog duga Srbije u 2020. godini i održivošću javnih finansija u narednom periodu“, navodi se u saopštenju NBS.

Učešće javnog duga centralne države u BDP-u tokom 2020. povećano je za svega 4,8 procentnih poena i zadržano je ispod nivoa propisanog kriterijumima iz Mastrihta, naglašavaju iz centralne banke.

Iz NBS ukazuju na činjenicu da je navedeno povećanje bilo mnogo manje u odnosu na druge zemlje EU, pored ostalog, i zbog povoljnijeg rezultata rasta BDP-a Srbije, te da je bilo usmereno na očuvanje radnih i proizvodnih kapaciteta naše zemlje i očuvanje poslovnog i potrošačkog poverenja.

U tom kontekstu predočavaju da je, osim finansiranja neophodnih zdravstvenih troškova, povećanje javnog duga rezultat odluke Vlade Srbije da pruži pomoć privredi i stanovništvu sa ciljem ublažavanje ekonomskih efekata pandemije.

„Zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici u prethodnom periodu i punoj koordinaciji monetarne i fiskalne politike, troškovi zaduživanja države su znatno smanjeni, uz istovremeno povećanje učešća duga u dinarima, čime je znatno smanjen valutni rizik“, konstatuje centralna banka.

Prilikom analiziranja podataka o javnom dugu, napominje NBS, potrebno je uvek naglasiti da se obračunavaju i komuniciraju dve kategorije – javni dug centralnog nivoa vlasti i javni dug opšte države koji uklčučuje ostale nivoe vlasti.

Oba pokazatelja su godinu završila ispod mastriških vrednosti od 60 posto BDP-a. Javni dug centralne države povećan je sa 52 posto BDP-a na kraju 2019. na 56,8 procenata na kraju 2020, a kada se posmatra opšta država, cifre su neznatno drugačije. Javni dug opšte države povećan je sa 52,9 odsto BDP-a krajem 2019. na 57,7 procenata na kraju prošle godine.

U poređenju sa zemaljama EU, Srbija je tokom 2020. godine imala u proseku više nego dvostruko manje povećanje učešća javnog duga u BDP-u.

U Evropskoj uniji u celini, zaključno sa trećim kvartalom, javni dug opšte države povećan je za preko 12 posto BDP-a, sa 77,6 odsto na kraju 2019. na 89,8 procenata BDP-a. Pritom, povećanje duga u zemljama centralne Evrope iznosi u proseku oko 10 posto BDP-a, u najrazvijenijim zemljama EU u proseku oko 15 procenata, dok je javni dug Grčke i Kipra povećan za preko 20 odsto BDP-a, navodi se u analizi NBS.

Ističu da se u javnosti često zanemaruje ili se čak pogrešno interpretira činjenica da su, uprkos obimnom paketu ekonomskih mera, svi ekonomski pokazatelji ostali u održivim okvirima i da su očuvani povoljni izgledi za stabilan ekonomski rast u srednjem roku.

Prema proceni NBS, bez paketa mera koji je usvojen, čiji je fiskalni deo morao biti delom finansiran povećanjem javnog duga, pad BDP-a Srbije u 2020. godini iznosio bi preko 6m0 posto, a puni oporavak bi zbog gubitka proizvodnih i ljudskih kapaciteta trajao od tri do pet godina.

„Umesto toga, Srbija je u 2020. godini zabeležila smanjenje BDP-a od svega 1,1 procenat i biće jedna od retkih zemalja koja će već u 2021. godini prestići pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti. Poređenja radi, nakon prethodne krize 2009. godine i pada BDP-a u toj godini od 2,7 posto, pretkrizni nivo BDP-a je zbog gubitka proizvodnih kapaciteta i radne snage premašen tek 2013. godine“, navodi se u analizi NBS.

Donošenje obimnog paketa pomoći u najkraćem roku (ukupne vrednosti oko 12,5 posto BDP) i očuvanje poverenja tokom najtežih meseci pandemije 2020, ispostavilo se kao klčuč brzog oporavka najvažnijih sektora privrede – industrijske proizvodnje, prometa u trgovini na malo i robnog izvoza, ocenjuju u centralnoj banci.

„Imajući u vidu očuvanu stabilnost i perspektive naše ekonomije nameće se zaklučak da je povećanje javnog duga bilo opravdano, ali i umereno imajući u vidu razmere pandemije“, zaključuje NBS.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.