U trendu

Raste udeo čiste energije, ali i tražnja za naftom i gasom

BEOGRAD – Uprkos porastu obnovljivih izvora energije nafta i ugalj zadovoljavaju 60,2 procenta svetskih potreba za energijom, a kada se tom miksu doda i gas, udeo fosilnih goriva raste na 84,2 odsto, rekao je profesor Fakulteta za bezbednost Petar Stanojević.

„Svetske potrebe za energijom rastu po stopi od 1,6 procenata godišnje. Obnovljivi izvori energije su 2019. godine porasli za 41 procenat, ali oni i dalje čine samo 11,4 procenta svetskih izvora primarne energije“, naveo je Stanojević na onlajn predavanju „Aktuelni trenutak u energetici Evrope i moguća očekivanja u budućnosti“ u organizaciji Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

On je ocenio da trend otklona od uglja ka prirodnom gasu i obnovljivim izvorima energije znatno usporava rast emisije ugljendioksida, ali je imao i pitanja koja dovode u sumnju izvodljivost planova o sprečavanju klimatskih promena.

„Možemo li situaciju kojoj prethodi 250 godina od industrijske revolucije revolucionarno izmeniti u narednih manje od 28 godina, uzimajući u obzir stalni rast tražnje za energijom? Možemo li 84 odsto klasičnih energenata zameniti sa isto toliko iz obnovljivih oizvor“, pitao je Stanojević.

On je naveo podatke po kojima se u Kini belezi najveći rast tražnje za energijom iz obnovljivih izvora, ali je istovremeno i proizvodnja uglja povećana za 1,5 odsto.

Stanojević je upozorio na to da je prethodnih godina bilo više pokušaja dogovora o smanjenju emisije gasova poput Pariskog sporazuma i Kjoto protokola, ali je primetio da se mere i ciljevi nisu uvek poklapali, kao i da je politika uvek imala veliki uticaj na ove dogovore i njihove rezultate.

On je napomenuo i da su na nedavnoj konferenciji UN o klimatskim promenama u Glazgovu korigovani ciljevi dostizanja karbonske neutralnosti.

„Broj zemalja koje su obećale da će dostići neto nultu emisiju štetnih gasova prešao je 140, što dostiže 90 odsto globalne emisije gasova staklene bašte. Kina i Rusija su obećale da će taj cilj dostići 2060. godine, a Indija do 2070. godine, s tim da je Indija nevela da će do 2030. polovinu svojih potreba obezbediti iz obnovljivih izvora“, podsetio je Stanojević.

Napomenuo je da se, prema prognozama zemalja proizvođača nafte, može očekivati da udeo uglja u proizvodnji energije opada, ali msumnja da će se smanjivati udeo nafte i gasa u strukturi energetskih izvora.

Stanojević je upozorio da je posledica Pariskog sporazuma da su investicije u nova nalazišta nafte i gasa opale za 40 do 50 procenata, a u zapadnoj Africii za 75 odsto, što u budućnosti može dovesti do rasta cena zbog smanjene ponude, te do stalnog rasta tražnje za ovim energentom.

Vrednost tržišta zelenih energenata procenjuje se na 23.000 milijadri dolara do kraja ove decenije i njihov uticaj će da raste, kaze Stanojević i ocenjuje da taj scenario ostavlja pitanja da li će zavisnost od fosilnih goriva biti zamenjena zavisnošću od metala potrebnih za zelene energije, odnosno, da li će se u energetici umesto OPEKA pojaviti Kina, jer se u toj zemlji ubedljivo najviše prerađuje retkih metala potrebnih za nove izvore energije.

Stanojević je upozorio da uprkos zahuktavanju kapmanje za prelazak na čistije izvore energije, još nema tehnološke alternative za avio saobraćaj, brodski transport, teški kopneni saobraćaj, te zamene za asfalt, plastiku, maziva, neke farmaceutske i tekstilne proizvode i azotna đubriva.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar