U trendu

Referentna kamata NBS zadržana na 1,0 posto

BEOGRAD – Izvršni odbor Narodne banke Srbije sadržao je na današnjoj sednici referentnu kamatnu stopu na nivou od 1,0 posto.

Na sednici je odlučeno, takođe, da NBS povećavanjem prosečne ponderisane kamatne stope na reverznim repo aukcijama, kao i procenta viškova dinarske likvidnosti koji se povlače putem ovih aukcija, nastavi da pooštrava monetarne uslove, jer to omogućava postojeći fleksibilan okvir monetarne politike, saopštila je centralna banka.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na poslednjoj repo aukciji održanoj ovog meseca iznosila je 0,90 posto, čime se približila referentnoj kamatnoj stopi, i bila za 79 baznih poena viša nego početkom oktobra prošle godine, kada je započet proces pooštravanja monetarnih uslova.

Na odluku o njenom povećanju prethodnih meseci uticali su povećani troškovni pritisci u međunarodnom i domaćem okruženju i potreba da se utiče na inflaciona očekivanja tržišnih subjekata i ograniče sekundarni efekti na cene ostalih proizvoda i usluga.

Donoseći odluke o monetarnim uslovima Izvršni odbor je imao u vidu da opreznost u vođenju monetarne politike NBS posebno nalažu dešavanja u međunarodnom okruženju. Centralna banka posebno ističe pojačanu neizvesnost na međunarodnim robnim i finansijskim tržištima usled geopolitičkih tenzija i izbijanja krize u Ukrajini, što je za posledicu imalo znatan rast cena energenata, primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile.

Po tom osnovu, navodi NBS, izgledi globalnog ekonomskog rasta postaju neizvesniji, a dodatni rast cena energenata, hrane i sirovina za proizvodnju povećava rizike da bi inflatorni pritisci mogli biti veći od očekivanih i trajati u dužem periodu.

Takođe napominje da u takvim okolnostima nije izvesno ni kojom brzinom će se odvijati očekivana normalizacija monetarnih politika vodećih centralnih banaka, FED-a i Evropske centralne banke, kao i kakve će efekte povećana neizvesnost na globalnom nivou imati na finansijske uslove i tokove kapitala prema zemljama u usponu, ukljčujući i Srbiju.

Kada je reč o dešavanjima u domaćem makroekonomskom okruženju, Izvršni odbor je konstatovao da se ekonomska aktivnost na početku godine u najvećoj meri kreće u skladu sa očekivanjima centralne banke Srbije.

NBS ostaje pri projekciji realnog rasta bruto domaćeg proizvoda u rasponu 4,0-5,0 posto u ovoj godini i u srednjem roku, i pored toga što su zbog krize u Ukrajini u kratkom roku sada nešto izraženiji rizici naniže, pre svega zbog mogućeg sporijeg rasta naših važnih spojlnotrgovinskih partnera, uz ocenu da će efekti u najvećoj meri zavisiti od dužine trajanja krize, dodaje se u saopštenju.

Međugodišnja inflacija u Srbiji, koja je u januaru iznosila 8,2 procenta, kretala se u skladu sa očekivanjima NBS, i u najvećoj meri je bila vođena rastom cena hrane i energenata, konstatovano je na sednici.

Istovremeno, kakao se naglašava, bazna inflacija na koju mere monetarne politike imaju najveći uticaj, bila je znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 4,1 odsto međugodišnje, zahvaljujući očuvanoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa i u uslovima pandemije.

Prema poslednjoj srednjoročnoj projekciji NBS iz februara, inflacija bi od marta trebalo da se nađe na opadajućoj putanji i da do kraja perioda projekcije nastavi da usporava ka centralnoj vrednosti cilja od 3,0 posto plus/minus 1,5 odsto.

Iako trenutna dešavanja u pogledu svetskih cena energenata i primarnih proizvoda ukazuju da postoji mogućnost da inflacija bude na nešto višem nivou od projektovanog, Izvršni odbor i dalje ocenjuje da će inflacija imati opadajuću putanju do kraja godine. Tome će ključno doprineti relativna stabilnost deviznog kursa koju će NBS obezbeđivati i u narednom periodu, a čiji garant su i devizne rezerve koje su kumulirane prethodnih godina zahvaljujući ostvarenoj makroekonomskoj stabilnosti i odmerenim i pravovremenim intervencijama na deviznom tržištu.

U smeru niže inflacije očekuje se da deluje i dolazak nove poljoprivredne sezone i po tom osnovu niži troškovi u proizvodnji hrane, kao i mere Vlade Srbije kojima je ograničen rast cena goriva i omogućeno preduzećima da u prvoj polovini 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih.

Odluke monetarne politike će u narednom periodu zavisiti od kretanja faktora iz međunarodnog i domaćeg okruženja i ocene intenziteta i postojanosti inflatornih pritisaka po osnovu ovih faktora, kao i uticaja na finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog rasta. U slučaju da se materijalizuju neki od rizika, koji bi mogli da imaju posledice po srednjoročnu cenovnu i finansijsku stabilnost, NB je spremna da reaguje svim raspoloživim instrumentima, navodi se u saopštenju.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 7. aprila.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar