U trendu

Referentna kamatna stopa NBS povećana na 2,0 posto

BEOGRAD – Izvršni odbor Narodne banke Srbije povećao je na današnjoj sednici referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na 2,0 posto.

Istovremeno, odlučeno je da se i stopa na depozitne olakšice i stopa na kreditne olakšice povećaju za po 50 baznih poena, na nivoe od 1,0 odsto, odnosno na 3,0 procenta respektivno, saopšteno je iz NBS.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu i dalje jači i postojaniji nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno pooštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije.

Ovo je drugo uzastopno povećanje referentne kamate NBS kako bi se uticalo na smanjenje inflacije u narednom periodu.

Time je nastavljeno povećanje restriktivnosti monetarne politike NBS započeto u oktobru prošle godine, postepenim povećanjem prosečne ponderisane stope na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti, koja je od oktobra do danas podignuta za ukupno 110 baznih poena.

Izvršni odbor je istakao na sednici da su intervencije prodajom deviza na domaćem deviznom tržištu imale dvostruki uticaj. Pored održanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, putem ovog instrumenta – povlačenjem značajnog iznosa dinarske likvidnosti – pooštreni su monetarni uslovi.

Takođe je konstatovano da dešavanja na međunarodnom tržištu prethodnih meseci karakteriše jačanje geopolitičkih tenzija i izbijanje konflikta u Ukrajini, koji su uticali na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, na dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja.

Inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom vođena i dalje u najvećoj meri rastom cena hrane i energije.

Iz NBS navode da, prema njihovim najnovijim projekcijama, očekuju da će inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju, da će se u granice cilja od 3,0 plus/minus 1,5 posto vratiti najverovatnije u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije.

Procenjuju takođe da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, ali da se „u horizontu projekcije“ očekuje njihovo postepeno slabljenje. Pored toga, kako napominju, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da rezultira smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, a u kratkom roku i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na cene osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu.

U saopštenju se podseća da su geopolitička kretanja i eskalaciju konflikta u Ukrajini znatno povećali neizvesnost u pogledu izgleda globalnog privrednog rasta, te da je dodatno jačanje inflatornih pritisaka na međunarodnom nivou uticalo na revizije naviše projekcija inflacije za veliki broj zemalja i zaoštravanje njihovih monetarnih politika – uključujući FED koji je nastavio ciklus povećanja referentne kamate, i ECB koja je odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja.

Zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka, kao i povećana neizvesnost na globalnom nivou, mogla bi negativno da utiče na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju, upozorava NBS.

Ipak, i pored negativnih efekata konflikta u Ukrajini na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, većina pokazatelja ekonomske aktivnosti na domaćem tržištu je u prvom tromesečju nastavila da beleži dinamičan rast, napominje se dalje i podseća da je prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu iznosio 4,3 posto međugodišnje.

Posmatrano s proizvodne strane, rast vode uslužni sektori i industrija, a posmatrano s rashodne strane – privatna potrošnja i fiksne investicije, kao i rast zaliha, dok je u uslovima povećanog uvoza energenata doprinos neto izvoza bio negativan.

Centranla banka očekuje, uprkos visokom stepenu neizvesnosti, nastavak rasta naše ekonomije i u narednom periodu, pri čemu je moguće da zbog nepovoljnijih ocena izgleda globalnog privrednog rasta nakon izbijanja konflikta u Ukrajini, a pre svega nižeg očekivanog rasta zone evra i zemalja regiona, rast bruto domaćeg proizvoda ove godine bude blago niži u odnosu na prethodne projekcije.

U zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja.

Prioritet monetarne politike će i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu, poručuje NBS

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. juna.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar