U trendu

Reljanović: Radnicima u Srbiji ostaju samo štrajkovi i protesti jer se zakoni ne poštuju

 U Srbiji se u oblasti rada ne poštuju čak ni zakoni koji su ionako nepovoljni za radnike tako da zaposlenima u borbi za njihova prava ostaju samo štrajkovi i protesti kao buntovni načini iskazivanja nezadovoljstva, ocenio je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union i naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović.

On je povodom 7. oktobra, Svetskog dana dostojanstvenog rada, ocenio da državni organi i institucije koji bi trebalo da štite radna prava, u skladu sa politikom dodvoravanja svakom kapitalu bez obzira na njegovo poreklo, „okreću glavu i ne konstatuju teška kršenja zakona, ili aktivno učestvuju u pravdanjima takvog postupanja poslodavaca kao nečeg potpuno normalnog“.
„Radnici su obeshrabreni kada percipiraju da se ceo sistem oko njih gradi i održava na njihovoj eksploataciji, da nemaju uticaj na stvaranje antiradničkih politika i propisa, kao i da se nezakonito ponašanje poslodavaca ne kažnjava. U takvim uslovima ostaju im štrajkovi i protesti ali takav vid borbe je uzaludan ukoliko ga ne prati formiranje političkih snaga koje bi artikulisale radničke zahteve i za njih se borile u okviru političkih institucija“, naveo je Reljanović za portal sindikata Nezavisnost.

Ocenjujući da prosečan radnik u Srbiji danas ulaže višestruko veću vrednost rada nego što mu se plaća, Reljanović je kazao da sumnja da bi aktuelna vlast mogla da poboljša položaj radnika.

„Takvo unižavanje ima dvostruku ulogu. S jedne strane, uvećava profit poslodavca, s druge služi držanju radnika pod stalnom tenzijom fizičkog opstanka – zadržati posao i mizernu zaradu je za radnika imperativ po svaku cenu, pa on pristaje i na uslove koji su ponižavajući i ispod zakonskog minimuma“, naveo je Reljanović.

Ocenio je da se takav trend može preokrenuti „samo promenom politike, odnosno političkih struktura na vlasti“.

„Svedoci smo svojevrsnog ruganja tim istim radnicima kojima se poručuje da nikada nisu imali veća prava nego danas. U skladu sa liberalnom idejom, očigledno se plasira ta iskrivljena slika o najvećim mogućim pravima i slobodama – zanemarujući činjenicu da su one u ovakvom sistemu rezervisane samo za pojedince koji sebi mogu da ih priušte na osnovu bogatstva, političke ili druge moći“, naveo je Reljanović.

Dodao je da sindikati moraju da radikalizuju svoju borbu za prava radnika „pre svega kroz štrajkove i proteste“ i da treba da budu „utočište svim radnicima, pa i onima koji to po slovu zakona nisu, poput studenata i penzionera“.

„Jedan od važnijih ciljeva sindikata morao bi biti otvaranje prema organizacijama civilnog društva, pokretima i formalnim i neformalnim grupama koje dele iste ili slične ciljeve kada je reč o borbi za radnička prava“, naveo je Reljanović.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar