Roboti će do 2030. „izbrisati“ 20 miliona radnih mesta
LONDON – Kako automatizacija prodire sve dublje u našu svakodnevicu, porast broja robota mogao bi do 2030. godine da izbriše 20 miliona proizvodnih radnih mesta.
A uskoro će roboti uzdrmati i uslužni sektor, piše Fajnenšel Post, navodeći da ovo predviđanje proizlazi iz nove studije, koju je danas objavio Oksford Ekonomiks, prenosi Index.
„Inovacije na polju veštačke inteligencije, mašinskog učenja i racunarske snage sugerišu značajno ubrzavanje u usvajanju robota u uslužnim delatnostima“, piše u studiji.
Studija je analizirala sedam naprednih svetskih privreda: SAD, Njemačku, Veliku Britaniju, Francusku, Švedsku, Južnu Koreju, Japan i Australiju.
„Ove zemlje odabrane su na osnovu kvalitete dostupnih podataka, te zbog toga što su reprezentativne za gllobalnu ekonomiju. Možemo pretpostaviti da će veliki gradovi biti pod manjim uticajem nego ruralna privreda orijentirana na proizvodnju“, rekao je Edvard Kon iz Oksford Ekonomiksa, jedan od urednika studije.
Od 2000. godine, oko 1,7 miliona radnih mesta širom sveta već je izgubljeno zbog robota. Svaki novi robot zamenjuje otprilike 1,6 radnika u proizvodnji, što bi moglo dovesti do toga da globalna proizvodna radna snaga do 2030. godine bude 8,5 posto manja nego danas.
„Radnike u Amazonovim skladištima verojatno će u sledeće dve do tri godine zameniti roboti, ali za rad koji se odvija u nestrukturiranim uslovima, ne očekujem da će ljudi biti zamenjeni robotima još 20 do 30 godina. Potrebna su još neka nova postignuća“, kaže Kai-fu Li, preduzetnik i bivši viši direktor u Guglu i Majkrosoftu.
Kon smatra da je zastrašujuće što će roboti istisnuti radnike koji će onda krenuti u druge sektore.
„Ali roboti će potom doći i u te sektore. Roboti nas preuzimaju. Možemo se iz proizvodnje premestiti u gradnju ili transport, ali roboti će ugroziti i ta radna mesta“, kaže Kon.
Međutim, roboti mogu i poboljšati neke sektore, poput zdravstvene zaštite gde mašine mogu da rade zajedno s ljudima, umesto da ih zamenjuju.
Cone naglašava da istiskivanje radnika nije sasvim jedinstveno u ljudskoj istoriji te da je tehnologija uticala na radna mesta još od pojave prvih alata.
„Krajem 19. veka polovina radne snage bila je zaposlena u poljoprivredi, a danas ih je u tom sektoru manje od pet posto. Istorijski gledano, automatizacija donosi nova radna mesta i cele nove industrije“, objasnio je Kon.
To takođe znači da bi porast broja robota od 30 posto do 2030. doneo porast od otprilike 4,9 milijardi dolara u globalnom BDP-u, što je jednako današnjem BDP-u Nemačke.
Uspon robota dodatno će konsolidirati i poziciju Kine kao središta svetske proizvodnje. Trenutno, svaki treći robot radi u Kin, a do 2030. godine biće ih 14 miliona, piše Index.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.