U trendu

S S S S i UGS: Da minimalac stigne prosecnu potrosacku korpu

BEOGRAD – Savez samostalnih sindikata Srbije (S S S S), Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” i Centar za politike emancipacije, pozivali su sve građane i građanke Srbije, društvene pokrete i nevladine organizacije da podrže zahteve sindikata za podizanjem minimalne zarade barem do nivoa minimalne potrošačke korpe.

O minimalnoj ceni rada pregovaraće se u okviru Socijalno-ekonomskom saveta ovog leta, navodi se u saopštenju tih organizacija.

Sredinom avgusta predstavnici poslodavaca, Vlade i sindikata počeće pregovore, a najkasnije do 15. septembra biće određena minimalna cena rada za narednu godinu.

Prethodnih godina zahtevi sindikata da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, kako se navodi, bili su ignorisani.

Potpisnici navode da je metodologija izrade minimalne potrošačke korpe višestruko problematična, jer ne odražava civilizacijski minimum zadovoljenja ekonomskih i socijalnih potreba radnika i radnica i njihovih porodica, već potrošnju 30 odsto najsiromašnijih.

Ističu da minimalna potrošačka korpa podrazumeva da tročlana porodica raspolaže sa tek 1.500 dinara za obrazovanje na godišnjem i 580 dinara za hranu na dnevnom nivou.

„Skupa gledano, minimalna potrošačka korpa indikator je devastacije i osiromašenja našeg društva“, ocenjuje se u saopštenju.

Ističe se da bi podizanje minimalca do nivoa minimalne potrošačke korpe bio prvi značajniji korak u podizanju životnog standarda radnika i radnica.

„Zato tražimo da se minimalna cena rada za 2022. godinu poveća za 20 procenata i da se sukcesivno povećava svake naredne godine do dostizanja nivoa plate za život koja bi omogućila dostojanstven život radnicama i radnicima“, naveli su potpisnici.

Oni objašnjavaju da je minimalna zarada utvrđena na osnovu minimalne cene rada što je najmanji iznos koji poslodavci smeju da isplate radnicama i radnicama po radnom času.

„Zakon o radu nalaže da se minimalna zarada sme isplaćivati samo u izvanrednim okolnostima i to u periodu ne dužem od šest meseci. Ipak, minimalna zarada je realnost za više od 350.000 zaposlenih, dok veliki broj ljudi prima zaradu koja je tek nešto viša od ove granice o čemu nam govore zvanični statistički pokazatelji“, podseća se u saopštenju.

Povećanje minimalnih zarada, ukazuju, utiče i na povećanje ostalih zarada, smanjenje nejednakosti u društvu i opšte povećanje životnog standarda stanovništva.

Navode i da veće zarade znače i veću mogućnost potrošnje čime se generiše ekonomska aktivnost koja direktno utiče na bolje poslovanje malih i srednjih preduzeća.

„Imajući u vidu da je značajan deo naše ekonomije u rukama stranih kompanija, povećanje zarada znači i manji odliv profita izvan zemlje“, zaključuje S S S S.

Oni ocenjuju da se minimalna zarada trenutno nalazi ispod granice siromaštva za tročlanu porodicu i da je najdrastičniji pokazatelj srozavanja životnog standarda većine stanovništva Srbije.

Ističe se i da zarade odražavaju rastuću nejednakost jer oko dve trećine zaposlenih prima zaradu nižu ili jednaku prosečnoj.

Nizak nivo opštih zarada u Srbiji, napominju, oslikava trku ka dnu u srozavanju radnih i socijalnih prava stanovništva i dugoročno ne vodi ekonomskom prosperitetu.

„Zato je povećanje minimalne zarade u cilju dostizanja nivoa koji bi omogućio radnicama i radnicima Srbije da žive od svog rada prvi korak stvarnog ekonomskog razvoja koji bi u prvi plan stavljao dostojanstven život radnica i radnika i socijalnu održivost i omogućio stvarni društveni razvoj Republike Srbije u celini“, navodi se u saopštenju dve sindikalne centrale koje učestvuju u pregovorima o minimalnoj ceni rada.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.