Saradnja Atinske i Beogradske berze-mogućnost novog rođenja

BEOGRAD – Transakcija kojom je Atinska berza postala vlasnik dela kapitala Beogradske berze je faktički novo rođenje naše berze, izjavio je danas Tanjugu direktor Beogradske berze Siniša Krneta.

„Da budem krajnje precizan, ovo je najava mogućnosti da tako nešto uradimo, mogućnosti novog rođenja“, rekao je Krneta.

Transakcija u kojoj je Atinska berza postala vlasnik 10,2 posto Beogradske berze značajna je jer Atinska berza među najvećima u Evropi, a neuporedivi su podaci i brojevi Beogradske naspram Atinske berze.

“ Faktički se radi o javnoj objavi strategijskog preokreta u životu tržišta kapitala u Srbiji“, ocenio je Krneta.

Dodao je da je dolazak Atinske berze značajan i kao osnov za tehnološko unapređenje koje će biti fazno.

„Sa tim unapređenjem biće obezbeđena globalna prezentnost i dostupnost, vidljivost srpskog tržišta kapitala – svega onoga čime se trguje na Beogradskoj berzi“, objasnio je on.

Krneta ističe da se veoma skoro može očekivati objavljivanje i nacionalne strategije za razvoj tržišta kapitala.

„Za očekivati je da će ta strategija, osim sistematskog pristupa razvoju tržišta kapitala, doneti i niz konkretnih akcija i aktivnosti, koje će se manifestovati na samoj Beogradskoj berzi, kroz nove kompanije i nove tržišne instrumente“, očekuje on.

Atinska berza za Beogradsku berzu biće i novi izvor znanja, jer su partneri i kolege već do sada izrazili spremnost da u Srbiji lokalno na terenu pomognu u kreiranju novih finansijskih instrumenata.

Zajednički se radi i u motivisanju i privlačenju srpskih privatnih kompanija da preko berze prikupe kapital za finansiranje tržišne utakmice, odnosno sopstvenog rasta i razvoja, otkriva on.

“ Iznad očekivanja su inicijalni, prvi rezulatati koji ukazuju da je sasvim razumno i moguće, u veoma bliskoj budućnosti, očekivati konačno i prve srpske privatne kompanije koje će prikupiti kapital na samoj berzi“, rekao je on.

Dodao je da je posle ovih promena na ljudima sa berze, kao i na ostalim direktnim učesnicima na tržištu kapitala, ali i na kompanijama, da budu iskorišćene mogućnosti koje su ovim kreirane.

„Da li ćemo u tome uspeti, naravno vreme će pokazati, kroz konkretne rezultate koji će se u budućem vremenu generisati“, zaključio je on.

Krneta je ocenio da je Beogradska berza u poslednjih gotovo 15 godina u silaznom trendu.

„Koncepti privatizacije kreirali su tržišne instrumente koji su imali ugrađene mehanizme za povlačenje sa tržišta kapitala. To je korišćeno u punoj meri, i ko god je mogao povukao se sa tržišta“, rekao je on.

Ocenio je da su razlozi za povlačenja jasni jer berza od izdavalaca hartija od vrednosti zahteva punu otvorenost i transparentnost.

“ Mogu da zamislim i verujem da bi i oni koji su i danas na tržištu kada bi bili u prilici da iskoriste mehanizme, da bi iskoristili priliku da se povuku“, rekao je on.

Krneta je podsetio da osim u jednom slučaju dolazak na Beogradsku berzu do sada nije bio motivisan prikupljanjem kapitala već se stizalo silom privatizacionih zakona koji su nekada društvene kompanije prisili da se posle procesa privatizacije pojave na berzi

„Faktički se nijedna privatizacija u Srbiji nije desila na berzi. To samo potvrđuje da je berza postojala kao mehanizam za određena prava zaposlenih, bivših zaposlenih i penzionera da konvertuju svoje akcije u novac. I da se posle toga povuku te akcije sa berze. Naravno to nije bio put za izgradnju tržišta kapitala“, ocenio je on.

Istakao je da je cilj da se preko prikupljanja kapitala na tržištu, berzi, obezbedi rast i razvoj kompanija, što je poenta tržišne ekonomije.

Dodao je da je berza način da se pristupi eksternim finansijama, i to ne zaduživanjem već prikupljanjem i povećanjem kapitala, zarad finansiranja tržišne utakmice i tržišne borbe.

Istakao je da je za poslednjih 30 godina postojao samo jedan takav slučaj na Beogradskoj berzi.

On je ocenio i da ne postoji sentiment upravaljača, nekada društvenih sada privatnih kompanija, da ovom tržištu i opstanu.

„Sa strategijom koju priprema Ministarstvo finansija, sa ovim što je Beogradska berza doprinela povezivanjem sa Atinskom berzom, verujem da se stvaraju osnove za jedan potpuno novi koncept i kontekst, potpuno novi život ne samo tržišta kapitala „per se“ već, pre svega, naše ekonomije“, rekao je on.

Krneta je podsetio da su prednosti ekonomija u kojima je moguće pristupiti eksternom kapitalu, u tome što kreiraju nova radna mesta, kvalitetnije obrazovanje, zahtevaju kvalitetnije kadrove i generiše ubrzanje stope rasta BDP-a.

„To je čitav niz ekonomskih, socijalnih pa i demografskih pozitivnih efekata“, zaključio je Krneta.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.