Saradnja komora Srbije i Kosova i regionalne inicijative (VIDEO)

Privredne komore u regionu dobro saradjuju i nastoje da uklone barijere u razmani roba i usluga, ocenili su direktor u Privrednoj komori Srbije Mihailo Vesović i predsednik Privredne komore Kosova Berat Rukići.

Oni su u razgovoru za agenciju Beta ukazali da su važne inicijative o regionalnoj saradnji čiji je cilj podizanje konkurentosti svih ekonomija Zapadnog Balkana, privlačenje investitora na ta tržišta i zajednički projekti.

„Odnos izmedju Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova je praktično počeo 2013. godine kroz jedan tehnički dijalog pod pokroviteljstvom Evrokomore, ali je intenzivno nastavljen posle 2017. kad se prešlo na suštinsku saradnju. To je nastavak Berlinskog procesa, i u okviru čega su komore Srbije i Kosova bile inicijatori stvaranja Komorskog investicionog foruma koji je objedinio komore Zapadnog Balkana“, rekao je Vesović.

Naveo je da je saradnja „zahladila“ u vreme kada je Kosovo uvelo taksu na robu iz Srbije, ali da se posle njenog ukidanja odnosi medju privrednicima vraćaju u normalu.

„Imamo normalne odnose sa svim privrednim komorama u regionu koje se uglavnom bave saradnjom izmedju preduzeća i veoma smo usredsredjeni na uklanjanje svih barijera i prodor kosovskih proizvoda na regionalna tržišta, uključujući tržište Srbije. Smatramo da je Kosovo diskriminisano u regionalnoj trgovini i iz političkih razloga, jer dobar deo barijera povezanih sa Srbijom ima političku pozadinu i to naravno čini još specifičnijim deo komunikacije sa Privrednom komorom Srbije“, rekao je Rukići.

On je komentarišući podatke o trgovinskoj razmeni Srbije i Kosova rekao da je zabrinjavajući visok deficit koji Kosovo ima ne samo u odnosu na Srbiju već i sa svim zemljama u regionu, ali posebno sa Srbijom gde je, kako je istakao, „gotovo nemoguće izvesti dobar deo proizvoda sa kojima je Kosovo konkurentno, a što je uglavnom povezano sa raznom dokumentacijom“.

„Korona jeste uticala na trgovinsku razmenu sa svim zemljama, ali je njen negativni efekat neuporedivo manji nego uvodjenje kosovske takse na robu iz Srbije. Nemamo realnu godinu za poredjenje jer je tek do aprila i maja ove godine trgovina krenula u normalnom smeru, ali se već 2.400 kompanija sa obe strane bavi spoljnom trgovinom i došli smo na nivo koji ukazuje da ćemo se u ‘normalnoj’ godini vratiti na nivo razmene koji je bio 2018. godine“, rekao je Vesović.

Ukupna robna razmena Srbije i Kosova iznosi 270 miliona evra, od čega je 250 miliona vrednost robe koja se otprema iz Srbije, a uvoz sa Kosova je oko 25 miliona evra.

Razlozi za takvu nesrazmeru su, kako je rekao Vesović, što je ekonomija Kosova slabija, manjeg obima i tamošnje tržište je spremnije da prihvati robu široke potrošnje koja odlazi iz Srbije.

Na pitanje da li postoje tarifne ili netarifne barijere za privrednike Srbije i Kosova u razmeni robe Rukići je rekao da postoji niz necarinskih barijera od strane Srbije koje sprečavaju izvoz kosovskih proizvoda i koje ni jedan mehanizam regionalne saradnje nije uspeo da reši.

„Postoje izvesni problemi koji nisu samo posledica nekih administrativnih procedura, a vrlo često jesu. Priznavanje sertifikata, veterinarskih sertifikata, ograničava i usporava čak i neke investicije koje su bile interesantne u regionu. Ponekada se pojavljuju i odredjenje političke barijere kojih smo svesni, ne samo u privrednoj saradnji Srbije i Kosova, već i sa Severnom Makedonijom i BiH“, rekao je Vesović.

Dodao je da i sama infrastruktura, granična, putna, administrativna, nije na onom nivou koji bi mogao da obezbedi da protok robe i trgovina bude nesmetan.

„Osnovni problem Kosova u trgovini sa Srbijom je deklarisanje robe i to je nešto što moraju obe administracije da usaglase, mi na tome insistiramo. Imamo problem sa priznavanjem veterinarskih sertifikata, odredjene robe podležu i odredjenim taksama pri otpremi na Kosovo. Imamo probleme, oni su evidentni, ali nisu osnovna prepreka za razvoj biznisa“, rekao je Vesović.

Rukići smatra da u tranzitu robe sa Kosova kroz Srbiju postoje specifični problemi koji imaju političku pozadinu.

„Imamo niz proizvoda za koje je potrebno licenciranje. Tako na primer, kompanijama koje imaju kosovske dozvole za prevoz odredjenih proizvoda u vezi sa otpadom ili osetljivih nije dozvoljen tranzit kroz Srbiju, jer moraju dobiti licencu od srpskih institucija jer one ne priznaju naše institucije i licence. To se dogadja samo zato što Srbija ne priznaje Kosovo i zbog toga stvara takve barijere“, kazao je Rukići.

Te barijere, po oceni Vesovića, nastaju kao posledica tumačenja administrativnih procedura koje prate spoljnotrgovinsko poslovanje.

„To nije nešto što je uslovljeno, mi smo i deo medjunarodnog tržišta i postoje odredjena dokumenta i procedure koje moraju da se ispoštuju. Ono što jeste problem je što to ne postoji dovoljno razumevanja u ovom trenutku da bi se sve te administrativne procedure u potpunosti uskladile“, rekao je Vesović.

Komentarišuči regionalne inicijative o saradnji privreda i lakšem protoku ljudi, kapitala i roba on je kazao da je CEFTA sporazum bio početak slobodne trgovine u regionu a nadgradnju tog procesa je incijativa nazvana „mini Šengen“ o slobodi kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala.

„Taj proces, koji su do sada prihvatile Severna Makedonija, Albanija i Srbija, je nešto što je otvoreni poziv i svim drugim ekonomijama Zapadnog Balkana da se priključe i koji pokušava da konkretizuje otklanjanje administrativnih barijera, da taj protok ljudi, kapitala i robe bude što kvalitetniji i u interesu ekonomija“, rekao je Vesović

Dodao je da je zajedničko investiciono tržište sa ekonomijama koje predstavljaju 20 tržišta od 20 miliona stanovnika izuzetno važno u današnje vreme kada male akonomije, pa čak i Srbija koja je najveća sa sedam miliona ljudi i 40.000 kompanija, 150.000 privrednih društava i 250.000 preduzetnika, nije nešto što je dovoljno atraktivno i zanimljivo za nivo investicija koji se očekuje.

„Jedna od stvari za koje se zalaže Komorski investicioni forum je vizna liberalizacija za stanovnike Kosova. Važno je da se otklone i neki unutrašnji problemi kretanja, poput viza koje postoje i u BiH. Naš stav je da su to stvari koje moraju prirodno da se otklanjanju. To će biti deo nekih tehničkih pregovora koji se očekuje u narednom periodu i koji će na taj način pomoći ekonomijama da bolje fukcionišu“, kazao je Vesović.

Rukići je rekao da nema mnogo napretka u sprovodjenju regionalnih inicijativa.

„Zatvoreni krug je mehanizam CEFTA, ostali prateći mehanizmi, Savet za regionalnu saradnju, ali unutar ovog kruga nismo u mogućnosti da rešimo većinu problema i ne postižemo da unapredimo trgovinu u regionu ili ne možemo postati atraktivan region za investiranje“, kazao je on.

Ocenio je da je „mini šengenska inicijativa vrlo politička diskusija“.

„Ne možemo zauzeti politički stav, jer je većina diskusija o ovoj inicijativi rasprava o politici ili o tome ko je i kako započeo, postoji puno protagonizma regionalnih političkih lidera i videli smo mnogo puta da kada političari žele da zauzmu takve pozicije ove inicijative neće biti krunisane uspehom“, rekao je on.

Dodao je da je većina problema političke prirode u odnosima sa Srbijom i BiH, dok sa Severnom Makedonijom i Crnom Gorom Kosovo nema nijedan stalan problem koji se ne može rešiti.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.