Šarović: BiH lider u regionu u označavanju BEZ GMO proizvoda

SARAJEVO – Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović istakao je danas da je Bosna i Hercegovina lider u regionu u označavanju BEZ GMO proizvoda, što je, kaže, pre svega značajno zbog zdravlja domaćeg stanovništva, a zatim i konkurentnosti tržišta.

„Ovo je izuzetno važno jer ovim pratimo svetski trend u trgovini hranom, i ovim smo pre svega našem potrošaču otvorili mogućnost izbora hrane proizvedene bez ikakve GMO modifikacije, ali i mogućnoast izvoza domaće BEZ GMO hrane na evropsko i druga razvijena tržišta“, rekao je Šarović na konferenciji za medije u Sarajevu.

Na konferenciji je istaknuto da je BiH prva u regionu usvojila nacionalne BEZ GMO Smernice na osnovu „BEZ GMO Standarda za Dunavski region“, te da je prva zemlja u okruženju sa uspešnim primerima označavanja proizvoda oznakom „BEZ GMO Proizvedeno“ Dunav Soja udruženja.

Oznaka kvaliteta “BEZ GMO Proizvedeno” garantuje da je ceo proces proizvodnje kontrolisan i sertifikovan po BEZ GMO Standardu, što je jedinstvena oznaka za ceo naš region i rezultat višegodišnje saradnje 14 evropskih ministarstva poljoprivrede i Agencije za sigurnost hrane BiH u okviru Dunav Soja inicijative.

Boris Pašalić, ministar poljoprivrede Republike Srpske rekao je da je to ministarstvo dalo značajna doprinos razvoju genetski nemodifikovane hrane i kroz mere podsticaja svim proizvođačima koji su bili uključeni u projekat Dunav soja, koji su dobijali dodatnih 15 odsto od prosečne tržišne cene po jedinici proizvoda, a najviše do 10.000 KM.

Naglasio je da potrošači kupovinom proizvoda označenih da su proizvodeni BEZ GMO podržavaju i lokalne poljoprivredne proizvođače, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljne trgovine ekonomskih odnosa BiH, dostavljenom Tanjugu.

Džemil Hajrić, direktor Agencije za sigurnost hrane BiH je naveo da je donošenjem standarda i Smernica za sertifikovanje hrane oznakom „BEZ GMO“ ta agencija otvorila mogućnost domaćim proizvođačima da daju dodatnu vrednost svojim proizvodima na domaćem i regionalnom tržištu.

Marko Beus, ispred Federalnog ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva izjavio je da BIH proizvodi oko 20.000 tona soje godišnje, što je skoro tri puta više nego u poslednjih pet godina, od kada i Ministarstvo sarađuje sa Dunav Soja udruženjem.

„Ipak to nije dovoljno. Potrebe u BiH su pet puta veće od naše proizvodnje, što znači da kao i cela Evropa uvozimo GM soju i sačmu iz Brazila i Argentine. Ova soja se uvozi zato što je jeftinija. Poznato da se u Evropi i kod nas čak 85 odsto životinja hrani ovom GM sojom svaki dan“, naglasio Beus, navodi se u saopštenju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.