Sindikati nezadovoljni povećanjem minimalca za 9,4 odsto

BEOGRAD – Predednici Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost, Ljubisav Orbović i Zoran Stojiljković, izjavili su danas posle sednice Socijalno – ekonomskog saveta da nisu zadovoljni predloženim povećanjem minimalne cene rada za 9,4 odsto u 2022. godini, jer nije ispunjena ranije najava da će minimalna zarada dostići vrednost minimalne potrošačke korpe.

Sa druge strane, predstavnici Unije poslodavaca Srbije izrazili su zadovoljstvo dogovorima na SES-u i pohvali napore vlade.

Predsednik S S S S Ljubisav Orbović je rekao na konferenciji za medije, u Palati Srbija, da ta sindikalna organizacija nije mogla da se saglasi sa predlogom vlade da minimalac bude povećan na 35.012 dinara, jer je predlog SES-a još pre par godina bio da bude dostignuta minimalna potrošačka korpa.

„Moram da priznam da je povećanje od 9,4 odsto vrlo povoljno. Poslednje četiri godine smo imali povećanje od 52 odsto mininalne cene rada, što daje jedan veliki prostor i veći rast je bio nego što je bio rast potrošačke korpe.Ali, pored svega toga, taj odnos je i dalje da je minimalna zarada došla na nešto ispod 90 odsto od potrošačke korpe, što nas u ovom momentu nije zadovoljilo“, rekao je Orbović.

Takođe, kaže da su zabrinuti zbog smanjivanja dela doprinosa poslodavaca za PIO.

„To je za nas neprihvatljivo uz sva uverevanja premijerke i ministra finansija i ministarke rada da je fond stabilan. Ne kažemo da nije stabilan momentalno, ali treba da razmišljamo šta može da se desi u budućnosti, pošto su penzije ionako problematičan deo“.

Orbović podseća da nije prihvećeno da se ukinu kazneni poeni za prevremenu penziju jer nema sredstava, dok sada dolazi do smanjenja opterećenja za poslodavce.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković je rekao da neke stvari nažalost dovode u pitanje dijalog u okviru SES-a, pošto se dešava da predstavnici vlasti u toku pregovora kažu nekoliko meseci ranije koliki će minimalac biti.

„Tražimo ono što smo se dogovorli pre tri godine. Sa ovim povećanjem i sličnim sledeće godine, ni za sledeće dve godine nećemo dostići minimalnu potrošačku korpu. Moramo da napravimo pomak“, naveo je Stojiljković.

Kaže da je prirodno da minimalne zarade rastu brže od prosečnih plata, kao i da će se stvari tek promeniti onog trenutka kada vlast pristane na ono što su tražili sindikati još pre 15 godina.

„Sporazum ili pakt o razvoju zapošljavanju, gde se makroekonomske veličine uvedu u igru sa penzijama i minimalnim i prosečnim platama i da onda svako to garantuje“, naglasio je on.

Predsednik Unije poslodavaca Miloš Nenezić je rekao da može u svoje lično ime da kaže da je to bila sednica SES-a na kojoj su socijalni partneri bili najrpribližniji u stavovima u poslednjih desetak godina i da je predlog vlade o minimalnoj ceni rada naišao na prilično visok stepen odobravanja partnera u SES – u, kao i da niko nije nezadovoljan.

Nenezić je istakao da je vlada pristupila konstrktuivno i odgovorno prema prvredi i građanima kada je reč o predloženom povećanju i olakšicama za privredu.

Kaže da je u poslednje tri godine vlada rasterećivala privredu i da su, pored pomoći tokom pandemije, za dva odsto smanjeni doprinosi, dok je neporezivi deo zarade povećan u prethodne tri godine za 4.300 dinara.

Dodaje da poslodavci i dalje insistiraju na daljem olakšavanju poslovanja i boljem privrednom ambijentu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.