Sinhua: Rusko-ukrajinski sukob potresa evropska tržišta, cene energenata dostigle nove maksimume

Beta 25. februar 2022. 17:05

Posle višednevnog pada trgovanja zbog zabrinutosti usled eskalacije tenzija između Rusije i Ukrajine, rasplamsavanje sukoba pogodilo je glavna evropska tržišta, dovodeći akcije na nove minimume, a istovremeno, zbog straha od poremećaja u snabdevanju, cene sirove nafte i prirodnog gasa skočile su na višegodišnji maksimum, objavila je kineska novinska agencija Sinhua.

Ovi skokovi su povećali izglede za veću inflaciju koja je već zadala udarac mnogim domaćinstvima, dok ekonomisti kažu da će centralnim bankama biti teško da je obuzdaju, navela je Sinhua.

Kako je precizirano, berzanski indeks Londonske berze FTSE 100, vodeće merilo za britanske kompanije, bio je u padu od 3,88 odsto, ideks francuske berze CAC 40 pao za 3,83 odsto, a nemački referentni indeks DAKS za 3,96 odsto.

Kompanije povezane sa Rusijom u Londonu bile su među onima sa najvećim padom vrednosti na berzi.

„S obzirom da se očekuju teške sankcije, njihova preduzeća će verovatno pretrpeti veliki udarac sa malim predahom na vidiku s obzirom na ozbiljnost situacije“, rekla je analitičarka britanske kompanije za finansijske usluge „Hargreaves Lansdovn“ Suzana Striter.

Usred tenzija, nespremnost na rizik je bila veća, što objašnjava zašto rizičnija sredstva, poput akcija, opadaju.

Takve tenzije imaju „ishode koje je teško obraditi ili kvantifikovati, a u takvim situacijama investitori i trgovci imaju tendenciju da prvo prodaju, a kasnije postavljaju pitanja“, rekao je glavni tržišni analitičar provajdera onlajn trgovanja „IG“ Kris Bošam.

Ekonomisti su ostali pesimistični u pogledu razvoja tržišta u bliskoj budućnosti, prenela je Sinhua.

„Ukoliko se situacija u Ukrajini ne poboljša, globalno smanjenje rizika koje je sada u toku će se verovatno nastaviti“, navedeno je u izveštaju konsultantske kuće za ekonomska istraživanja „Capital Economics“.

Glavni direktor za investicije u „USB Global Wealth Management“ Mark Haefele je ocenio da „povećana osetljivost zbog eskalacije sukoba pokazuje da tržišta nisu u potpunosti procenila verovatnoću dubljeg konflikta“.

„Očekujemo nastavak nestabilnosti u bliskoj budućnosti“, kazao je on.

U „Capital Economics“ smatraju da je bitan i način na koji glavne centralne banke reaguju, napominjući da su akcije već bile pod pritiskom usled pooštravanja monetarne politike.

Dodali su da bi, ukoliko sukob podstakne kreatore politika da obustave ili barem uspore proces zaoštravanja, to bi moglo ublažiti udarac rizičnoj imovini.

U tekstu se navodi i da je strahovanje da će biti poremećeno snabdevanje naftom dovelo do toga da su cene već juče porasle.

Nafta „brent“, koja predstavlja međunarodno merilo za ovu sirovinu, porasla je iznad 100 američkih dolara po barelu, što je nivo koji nije viđen od 2014. godine.

Podseća se da je Rusija 2021. godine ostala među najvećim dobavljačima prirodnog gasa i naftnih ulja za Evropsku uniju, prema podacima statističkog zavoda EU Eurostata, a da je Ukrajina ključno tranzitno čvorište za rusku naftu i gas.

„Ključna uloga Rusije u globalnom snabdevanju energijom ne može se umanjiti, a tržišta roba su već počela da procenjuju rizik od prekida ruskog izvoza energije na Zapad“, naveo je „Capital Economics“ u izveštaju.

Dodaje se da bi, ukoliko situacija eskalira, nafta koštala od oko 120 do 140 dolara po barelu.

Cene gasa su takođe naglo porasle, a cena gasa na holandskom gasnom čvorištu TTF u Evropi je porasla za više od 30 odsto dnevno.

To je usledilo nakon što je nemački kancelar Olaf Šolc u utorak najavio suspenziju procesa sertifikacije gasovoda Severni tok 2.

„Bilo je predviđeno da gasovod koji ide direktno do Nemačke pomogne u ublažavanju energetske krize u Evropi. Taj potez je viđen kao jedna od najjačih mera koje bi Evropa mogla da preduzme protiv Rusije“, rekla je tržišna analitičarka iz kompanije za pružanje finansijskih usluga „Citi Indek“ Fiona Sinkota.

U izveštaju „Capital Economics“ se navodi da će, čak i ako zapad prestane sa sankcijama na ruski izvoz energije, premija rizika u cenama energije još neko vreme ostati visoka.

Ako situacija eskalira, cene nafte će skočiti, a cena gasa u Evropi će porasti na blizu 180 evra (201,9 američkih dolara) po megavat-satu, naveo je „Capital Economics“.

„Porast cene nafte je užasna vest za preduzeća i potrošače“, rekao je investicioni direktor u „AJ Bell“, dobavljaču onlajn investicionih platformi i usluga berzanskog posrednika Russ Mould.

Dodao je da ovo suštinski pojašnjava jedan od ključnih uticaja rusko-ukrajinskog sukoba – dalje podsticanje inflacije.

Glavni investicioni direktor danske investicione banke „Sako Banka“ Stin Jakobsen smatra da će zapadne sile morati da naškode i sebi ako žele da nanesu štetu Rusiji, jer će nove sankcije verovatno uticati na sam protok robe i verovatno na finansijski sistem Rusije i njen pristup svetu.

„Ovo će samo po sebi dovesti do mnogo veće inflacije i kratkoročno i srednjeročno. Rusija izvozi milione tona nafte mesečno na zapadne destinacije i ogromne količine prirodnog gasa. Usporavanje tokova prirodnog gasa tokom zime već je izazvalo znatan haos, ali bi moglo da se pogorša ako se tokovi dodatno uspore“, smatra Jakobsen.

Glavni britanski ekonomista iz istraživačke konsultantske kuće „Pantheon Macroeconomics“ Samjuel Tombs ukazao je da će u Britaniji, ovonedeljni skok cena energije, ukoliko se održi, povećati indeks potrošačkih cena za dodatnih 1,5 procentnih poena.

Sinhua navodi i da su stručnjaci ocenili da će tome doprineti i drugi faktori, pa neće samo računi za energiju nastaviti da rastu, već će verovatno skočiti i cene hrane, zato što su Ukrajina i Rusija i veliki dobavljači hrane i svaki poremećaj u snabdevanju primoraće kupce da traže alternativne izvore, što bi moglo da dovede do novih poskupljenja.

Kako cene energije stalno rastu, centralne banke se suočavaju sa „velikom glavoboljom“.

„Ono što dolazi je ogroman inflatorni šok koji će primorati sve centralne banke, čak i Evropsku centralnu banku, da normalizuju monetarnu politiku brže i agresivnije nego što se očekivalo“, rekao je šef makro analize iz „Sakso banke“ Kristofer Dembik.

Kako je prenela Sinhua, uzroci inflacije su bili komplikovani i nije bilo lakih odgovora.

Tako na primer, iako su ove zime kamatne stope u Britaniji dva puta podizane, njena inflacija nije pokazivala nikakve znake smanjenja.

„Čini se prilično važnim kako centralne banke reaguju na ovaj novi potencijalni pokretač inflacije, budući da postoji rizik od značajno većih ulaznih troškova zbog rastućih cena roba što je pretnja rastu i zapošljavanju, a nema dobrih opcija u alatima centralnih banaka koji bi pomogli da se reše izazovi“, rekli su analitičari „Sakso banke“, prenela je kineska agencija.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.