Smart siti u službi boljeg i kvalitetnijeg života građana

BEOGRAD – Dostizanje nivoa „pametnog grada“ proces je na kome mora da se radi redovno i dugoročno, a o tom konceptu mora da postoji strategija, rečeno je danas na konferencijeio pametnim gradovima Jugoistocne Evrope „Smart City SEE19“ u Beogradu.

Razvoj koncepta „pametnih grada“ ide zajedno uz koncept „zelenih gradova“, njegov cilj je da oni funkcionišu racionalno uz uštede energije i unapređenje žzivotne sredine, a „pametan grad“ i „zeleni grad“ dve su važne komponente jednog istog koncepta.

Učesnici poručuju da je tehnologija u službi boljeg i kvalitetnijeg života građana i da je koncept „smart siti“ široka tema, a razgovarali su o tome kako postaviti infrastrukturu za pametne gradove, unaprediti javni trasport i mobilnost i ostvariti energetske uštede.

Predsednica skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošnjenja javnih sredstava Aleksandra Tomić podsetila je za Tanjug da je parlament upravo juče počeo raspravu o izmenama Zakona o glavnom gradu koje su i prolagođavanje novim tehnologijama i inovacijama koje su već u primeni, kao i onima koji će se tek razvijati u konceptu „pametnih gradova“.

Tomićeva, koja je i osnivač Parlamentarnog foruma za energetsku politiku, naglasila je da je primena obnovljivih izvora energije i unapređenje energetske efikasnosti dovela do velikih ušteda ne samo u Beogradu nego u celoj Srbiji.

„Procena je da bi u Srbiji samo ulaganje u infrastrukturu javnih objekata u programu energetske efikasnosti dovelo do ušteda od 123 miliona evra na godišnjem nivou kada je u pitanju račun za električnu energiju“, rekla je Tomićeva.

Navela je da su tu znatne uštede za Grad Beograd, te da već sada postoje planovi i programi u tom smislu po kojima je Grad Beograd daleko otišao u implementaciji tih politika.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da se razvoj koncepta „pametnih gradova“ oseti na kvalitetu života građana, i da svi veliki gradovi imaju zajedničke probleme, ukljucucjući velike saobraćajne gužve i probleme s javnim saobraćajem.

Napomenuo je da je dostizanje nivoa pametnog grada dugoročan proces na kome mora da se radi redovno, a da se svi smart projekti koje pokreće Beograd prvo realizuju kao pilot projekti, a kasnije se šire.

„Imamo na izvesnom broju kontejnera ugrađene senzore koji šalju informacije koje su potrebne i na taj racionalizujemo brzinu pražnjenja kontejnera“, rekao je Radojičić i naveo da je važno pitanje kako unaprediti stare delove grada da budu pametni, ali i kako nove delove koji se grade činiti pamentnim.

Direktorka „SmartCity SEE“ Gordana Ristić rekla je da koncept „pametnih gradova“ mora da se osloni dve ključne stvari, a to su nauka i donosioci odluka, odnosno izvršna i lokalna vlast.

„Ta komunikacija se uspostavlja na ovakvim konferencijama. Samo u susretima i razmeni mišljenja i znanja leže kreativni potencijali za svaku oblast, kao i za ‘smart siti'“, rekla je Ristićeva za Tanjug.

Potencijal Srbije u znanju je veliki, smatra ona i naglašava ulogu inženjera zbog kojih i svetske kompanije u Srbiji otvaraju istraživačke i razvojne centre.

„To je naš potencijal, to je isto i svetski potencijal, oni rade ovde onlajn i upravljaju digitalnim rešenjima nekih svetskih gradova“, navodi Ristićeva.

Kaže da Srbija u ukupnom potencijalu ima 100 genijalnih ljudi i da oni treba da rade na budućnosti zajedno, i poručuje da je budućnost ‘smart sitija’ u naučnom pristupu.

Trenutno se sada, kaže, razmenjuju mišljenja i utiče na strategiju koja će se reflektovati za 20 godina, te naglašava da okrenutost kratkoročnim rešenjima ne dolazi u obzir kada su u pitanju pametni gradovi i sprečavanje katastofalnih posledica globalnog zagrevanja.

„U ‘smart sitiju’ građani su ti koji kažu šta im treba, šta su oni smislilli, i tako oni postaju deo pametnog rešenja. U pametnim gradovima je život bolji, svi u evropskim zemjama odlaze u gradove gde je vazduh čistiji, gde je usluga bolja, gde sve funkcioniše bolje „, rekla je Ristićeva.

Darko Levičar iz klastera Slovenačke automobilske industrije i koordinator programa partnerstva EDISON preneo je iskustva Ljubljane u primeni „smart sitija“ i strateškom inovativnom partnerstvu u koje je uključeno 12 partnera iz oblasti obrazovanja, politike, predstavnici lokalne samouprave, industrije, IT-ja i drugih uključenih u razvojanje koncepta „pametnih gradova“.

„Počeli smo s lokalnom samoupravom i gradom Ljubljanom da razvijamo nove tehnologije kako bi njihova primena omogućila da život građana bude bolji, jeftiniji, a njihova mobilnost brža“, rekao je Levičar.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.