U trendu

Solarne elektrane – zelenom energijom ka energetskoj nezavisnosti domaćinstva

BEOGRAD – Ugradnja solarnih elektrana obezbeđuje energetsku nezavisnost, a pruža i mogućnost proizvodnje kilovata koje koriste toplotne pumpe za grejanje domaćinstva, čime se zaokružuje ekološki koncept i smanjuju prljave tehnologiju u proizvodnji struje, kaže stručnjak za tu oblast Bojan Grujički.

Ugradnja fotonaponskih solarnih panela i sistemima za grejanje obezbeđuje energetsku nezavisnost svakog vlasnika, što je u kontekstu energetske krize sve značajnija prednost, koju je moguće ostvariti sa investicijom koja varira u rasponu cene od 3.500 do 7.000 evra, rekao je za Tanjug Grujički, direktor firme za proizvodnju grejnih, industrijskih i rashladnih sistema Viešmann u Srbiji.

Kako kaže, solarne elektrane su zanimljive svim građanima i pravnim licima kojima je bitno da se ponašaju domaćinski i da pravilno gazduju vlastitim domaćinstvom ili firmom.

„Za sve one kojima je račun za električnu energiju previsok i koji se plaše da će doći do neminovnog rasta cena struje, solarne elektrane predstavljaju prvi korak u energetskoj nezavisnosti od mreže. Uz pomoć njih mi proizvodimo sopstvenu struju i u mogućnosti smo da smanjimo iznos računa“, kaže Grujički.

Za razliku od drugih investicija ove vrste kod kojih je potrebno dodatno održavanje i briga, Grujički navodi da solarne elektrane same i botrebnog nadgledanja i održavnaja proizvode koilovate, a da nova tehnologija pruža mogućnost praćenja proizvodnje svakog kilovata i sa mobilnog telefona korisnika.

On ističe da postoje brojne zablude koje se vezuju za sisteme ove vrste, a posebno ističe često mišljenje da solarna elektrana mora biti veličine krova objekta na kojem se ugrađuje.

„Osnovni kriterijum za određivanje veličine solarne elektrane su godišnji računi za struju, dok je potpuno nevažna površina krova. Na osnovu toga se određuje potreban broj panela, odnosno potreban broj kilovata“, rekao je Grujički.

Porodične kuće, kako kaže, iziskuju tipične veličine solarne elektrane snage tri do pet kilovata, što je nekih 10 do12 solarnih panela na krovu, a ta investicija varira u rasponu cene od 3.500 do 7.000 evra, što se po sadasnjim cenama struje može isplatiti nekon sedam godina, smatra Grujički.

On je istakao četiri stvari koje zanimaju svakog korisnika koji se zanima za solarne elektrane.

Prvo, kako kaže, jeste pitanje optimalne veličine solarne elektrane, zatim, koliko bi iznosila kompletna investicija, onda sledi i pitanje ko može kompetentno i sertifikovano da pusti u rad i završi potrebnu papirologiju sa elektrodistribucijom.

U našoj zemlji, dodaje, ima za 30 odsto više sunčevog zračenja nego u Nemačkoj koja je vodeća zemlja u Evropi po korišćenju solarnih elektrana u domaćinstvu i privredi, što ukazuje da postoji ogroman potencijal za korišćenje ove zelene energije.

„Ekološka strana ovoga je nemerljiva zbog potpune, zelene energije bez emisije ugljen-dioksida i ugljen-monoksida“, tvrdi Grujički.

Posedovanje solarne elektrane, kako kaže, pruža mogućnost razmišljanja i korak dalje, to jest o izvoru grejanja kuće koje radi na struju, iz razloga što proizvodimo svoje kilovate, a tu se uvode i toplotne pumpe.

„Te pumpe jednim delom troše električnu energiju, a većim delom energiju iz prirode. Ukoliko vaša toplotna pumpa proizvede četiri kilovata toplotne energije, jedan će potrošiti iz struje, a tri iz okolne sredine. Taj jedan kilovat je moguće proizvesti na krovu vašeg objekta, i na taj način ste u mogućnosti da potpuno zatvorite krug proizvodnje električne energije i proizvodnje energije grejanja i hlađenja“, naveo je on za Tanjug.

Grujički kaže da porodične kuće iziskuju tipične veličine solarne elektrane, snage tri do pet kilovata, što je nekih 10 do 12 solarnih panela na krovu, a ta investicija varira u rasponu cene od 3.500 do 7.000 evra, što se po sadasnjim cenama struje može isplatiti nekon sedam godina.

„Energetska nezavisnost je nešto što je potrebno imati u vidu prilikom odlučivanja za ove sisteme. Ukoliko se radi o pravnim licima, gde su solarne elektrane veće, investicija se brže otplaćuje“, kaže Grujički.

U toku letnjeg perioda, objašnjava, struja koju proizvodimo je velika da bi se u potpunosti iskoristila za potrebe objekta, tako da nam dvosmerno brojilo daje mogućnost da u tom periodu višak kilovata prebacimo u elektromrežu koja će te kolovate „čuvati“.

„U zimsko doba, kada solarna elektrana proizvodi manje kilovata nego što je potrebno, dostupni su nam kilovati koji se ‘čuvaju’ u elektromreži. Pošto ta struja ide u oba smera, mi izvozimo struju u mrežu i uzimamo struju iz mreže, a dvosmerno brojilo meri potrošnju te struje u oba smera“, naveo je Grujički.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.