Srbija napredovala u oblasti struje i po pitanju OIE

BEČ – Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač izjavio je danas da je Srbija dosta dobro napredovala u reformama u oblasti struje i obnovljivih izvora energije.

Kopač je na onlajn konfenreciji predstavio Godišnji izveštaj o implementaciji Energetske zajednice, koji analizira kod država članica usklađenost sa Ugovorom o energetskoj zajednici na putu ka EU, i naveo da je najveći progres u oblasti struje imala Gruzija, dok se u Severnoj Makedoniji gotovo ništa nije desilo po tom pitanju.

U izveštaju je navedeno da je Srbija poboljšala upravljanje tržištem za električnu energiju završetkom razdvajanja EPS Distribucije od EPS-a.

Takođe, navodi se i da je obim električne energije kojom se trguje na tržištu „dan unapred“ kojim upravlja berza električne energije SEEPEKS dostigao je nivo od 10 odsto od
ukupno isporučena električne energija krajnjim kupcima u 2020. godini.

Srbija je, takođe, postigla veliki napredak posebno u sektoru obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti zbog donošenja novih zakona u toj oblasti.

Prioritet za Srbiju je, navodi Energetska zajednica, donošenje neophodnih podzakonskih akata koji bi omogućili primenu Zakona o upotrebi obnovljivih izvora energije.

U izveštaju je navedeno i da implementacija u oblasti struje iznosti 75 odsto, dok je taj procenat kada je reč o gasnom sektoru 36 odsto i još u ranoj fazi.

U sektoru nafte procenat implementacije iznosi 75 odsto, a u obnovljivim izvorima energije 64 odsto. U oblasti energetske efikasnosti 73 odsto i u oblasti životne sredine 65 odsto.

Jedna od glavnih primedbi u oblasti gasa jeste da nema pristupa trećoj strani na interkonektivnom gasovodu Horgoš, da se proizvodnja električne energije u Srbiji uglavnom oslanja na ugalj i u manjoj meri na hidroenergiju, kao i da po pitanju gasa Srbija dosta zavisi od uvoza iz Rusije.

Kako je rečeno na konferenciji, izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice otkriva da su članice postigle napredak u reformi svog energetskog i klimatskog sektora.

Takođe, prosecna ocena implementacije porasla je sa 53 odsto na 56 odsto, ali ukupni tempo reformi se usporava.

Sekretarija je saopštio da su ugovorne strane neznatno povećale svoju ukupnu ocenu implementacije osim Crne Gore, na čiji je, inače, jak uspeh uticala neusklađenost termoelektrane Pljevlja sa standardima zagađenja i nedostatak podzakonskih akata o aukcijama obnovljivih izvora energije.

Kako je navedeno, Crna Gora je i dalje najbolja, a sliede je Srbija i Ukrajina na zajednickoj drugoj poziciji, dok Severna Makedonija sledi treću poziciju.

Direktor Janez Kopač je rekao da uprkos tekućim izazovima u vezi sa pandemijom nema sumnje da strane ugovornice rade na aktivnostima navedenim u Evropskom zelenom dogovoru.

„Sve veći broj ugovornih strana je formalno ili implicitno prihvatio da ugalj i lignit nemaju budućnost u njihovom energetskom miksu“, naveo je Kopač.

Izveštaj pokazuje da integracija regionalnog tržišta električne energije ostaje jedan od najvećih izazova u Energetskoj zajednici.

Zamenik direktora Bušle je rekao da će bez dalje integracije energetskih sektora domaća tržišta, koja su sva malog obima, sa izuzetkom Ukrajine, ostati neoptimalna i da neće moći da olakšaju tranziciju ka dekarbonizovanom i decentralizovanom sektoru električne energije

Region se mora pripremiti za široku primenu varijabilnih obnovljivih izvora energije, naveo je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.