U trendu

Srbija uradila dosta dobrog, povezanost sa Rusijom problem

BEČ – Ekonomista Bečkog ekonomskog instituta (WIIW) Branimir Jovanović ukazuje da je Srbija mnogo toga dobro u ekonomiji uradila u prošlosti, ali da će joj sada ekonomska povezanost sa Rusijom stvoriti probleme.

Bliskost sa Rusijom mogla bi narednih godina postati problem po privredu Srbije, ističe Jovanović u izjavi za agenciju APA.

On ukazuje da bliskost sa Rusijom nema samo političke, već i ekonomske razloge, jer je Rusija jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Srbije i četvrti ili peti najveći strani investitor.

Podsetio je da su od 2010. do 2020. ruske kompanije investirale oko 1,5 milijardi evra u Srbiju.

Pored toga, ukazuje, Rusija je jedno od najvažnijih izvoznih tržišta Srbije.

Ta ekonomska povezanost u aktuelnoj krizi igra važnu ulogu.

Jovanović kaže da je Srbija, kroz dogovor o kupovini gasa po povlašćenim cenama uštedela više stotine miliona evra.

„Više od 80 odsto potrošnje gasa u Srbiji se pokriva uvozom iz Rusije, a brza promena snabdevača nije moguća, pa Srbija mora paziti na dobre odnose sa Rusijom“, objašnjava Jovanović, koji kaže da će Srbija morati da nastavi da „sedi na dve stolice“.

Problematično za Srbiju je, dodaje, da se premalo investira u obnovljive izvore energije, zbog čega zemlja ostaje zavisna od uvoza energenata.

Jovanović smatra da će narednih godina doći do ekonomskog „odvezivanja“ između EU i Rusije, jer Unija želi da postane nezavisna od ruskog gasa i nafte, što će biti problem za Srbiju.

„Najverovatnije će Rusija smanjiti investicije u Sbriju, a isto tako će pasti i izvoz robe iz Srbije u Rusiju“, procenjuje on.

Jovanović smatra da će, kao posledica ukrajinske krize, doći do ubrzanja pristupnog procesa Srbije.

„Pristupanje do 2030.je veoma verovatno, ali ne pre 2025.“, dodao je on.

Jovanović je kazao da je kroz pandemiju Srbija dobro prošla.

„Ekonomska politika proteklih godina bila je dobra i puno toga je ispravno učinjeno“, podvukao je on.

U prvoj korona godini 2020.je srpska privreda pala za svega jedan odsto, a 2021.je porasla za čak 7,5 odsto, i time je Srbija među onim zemljama Evrope koje su najbolje prošle kroz koronu.

„Jedan od glavnih razloga za to je da je srpska vlada mnogo novca potrošila na podršku privredi“, kaže Jovanović, dodajući da u to spadaju ulaganja u infrastrukturu.

Ekonomista WIIW podvlači da je tokom pandemije Srbija uspela da privuče značajne investicije iz inostranstva.

Što se 2022. tiče, Jovanović kaže da se stanje nešto promenilo.

„Industrijska proizvodnja je u januaru u poređenju sa prošlom godinom pala za tri odsto, a razlog je energetska kriza, ali i problem u lancu snabdevanja automobilske industrije“, objasnio je on.

Ukrajinska kriza će, ističe, povećati probleme, a posebno zavisnost od Rusije je značajno veći problem za Srbiju nego za neku drugu zemlju Evrope.

Jovanović je najavio da će WIIW zbog toga smanjiti svoju prognozu za Srbiju.

„Brojevi još nisu fiksni, i biće objavljeni za tri nedelje, ali polazim od toga da će prognoza rasta za ovu godinu biti smanjena sa pet na 3 ili 3,5 odsto“, objasnio je on.

Kada je reč o inflaciji, ona je u februaru u Srbiji bila 8,8 odsto, nešto viša nego u EU, a za celu godinu Jovanović prognozira da će biti na 9 do 10 odsto.

On ukazuje da ta inflacija nije zabrinjavajuća za Srbiju.

Jovanovcih je podsetio da je prošle godine valda u više navrata povećala plate u administraciji, a ove godine je ponovo podigla minimalnu platu.

Navodi da rast realnih zarada trenutno iznosi dva do tri odsto.
Jovanović ne očekuje spiralu „plata-cena“, jer je inflacija podstaknuta ponudom, te na njen rast utiču rastiće cene energenata i namirnica.

Srpska vlada, prema njegovim rečima trebalo bi da nastavi da pokušava da diže plate kako bi povećala kupovnu moć.

Jovanović kaže da je stopa nezaposlenosti u Srbiji 11 odsto, i da zemlja još nema problem sa radnom snagom, ali joj preti opasnost kao u Češkoj ili Mađarskoj, da do toga dođe zbog niskog nataliteta i emigracije građana.

Istovremeno on ukazuje da je snaga srpske privrede visoki udeo studenata na fakultetima prirodnih nauka, tehnologije, matematike, koji je na 27 odsto.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar