Srbiji potreban zakon o nebankarskim finansijskim institucijama
Mikro i mala i srednja preduzeća, kao i početnici u biznisu u Srbiji nemaju pristup finansijskim sredstvima, ikao čine oko 90 odsto privrede, zbog čega treba hitno usvojiti zakone o nebankarskim finansijskim institucijama i o alternativnim investicionim fondovima, zaključeno je danas na konferenciji „Alternativni, nebankarski izvori finansiranja“.
„U sektoru mikro i malih i srednjih preduzeća u Srbiji radi dve trećine zaposlenih koji bruto domaćem proizvodu (BDP) doprinose sa 32 odsto, što je skoro dvostruko manje od učešća tog sektora privrede u BDP zemalja u regionu, a jedan od glavnih razloga tako loših pokazatelja je nedostatak izvora finansiranja“, rekla je stručnjakinja USAID-a Sandra Rodić.
Srbija je, kako je navela, jedina zemlja u Evropi čija se privreda u više od 90 odsto slučajeva finansira preko komercijalnih banaka kojima su početnici u biznisu suviše rizična grupa za pozajmice, a mikro i mala preduzeća nisu dovoljno profitabilna da bi u njih ulagale.
Ona je istakla da bi donošenje zakona o nebankarskim finansijskim institucijama i zakona o alternativnim investicionim fondovima omogućilo da finansijski sistem Srbije bude raznovrsniji, a privreda konkurentnija.
„Istraživanje USAID-a pokazuje da bi privreda Srbije, ukoliko bi bile osnovane samo mikrofinansijske institucije, u naredne četiri godine mogle da računa na plasmane u visini od skoro 900 miliona evra i otvaranje 100.000 radnih mesta“, istakla je Rodić.
Po anketi u 1.000 preduzeća u Srbiji, koju sprovodi USAID, 2016. godine je 68 odsto ispitanika izjavilo da ne pozajmljuje novac, dok 87 odsto ukupnog finansiranja preduzeća u Srbiji potiče iz sopstvenih sredstava.
Rodić je ukazala da ti podaci pokazuju da finansijski proizvodi koji se nude na domaćem tržištu ne odgovaraju u potpunosti potrebama privrede. Posebnu prepreku predstavlja ispunjavanje kriterijuma koji su uslov za dobijanje pozajmica od banaka.
Pomoćnica ministra privrede Srbije Katarina Obradović Jovanović rekla je da se Ministarstvo zalaže za otvaranje finansijskog tržišta da bi se mikro, malim i srednjim preduzećima i početnicima u biznisu obezbedili izvori novca, ali je navela da glavni posao za to treba da obavi Narodna banka Srbije.
„Zaduživanje preko dozvoljenog minusa je i dalje dominantna forma koja je najnepovoljnija i za preduzeće i za državu“, kazala je ona i istakla da su u Srbiji izvori finansiranja najteže dostupni mikro preduzećima, početnicima u biznisu i inovativnim preduzećima.
Jovanović je navela da, dok se čeka zakonsko rešenje, Ministarsvo privrede kroz projekte i uz pomoć raznih institucija i fondova EU pokušava da pomogne finansiranje tog dela privrede.
Osnivač i partner u Društvu za finansijske usluge i konsalting “WM equity partners” Vladimir Pavlović kazao je da na primeru Bugarske može da se vidi koliko mikro i mala i srednja preduzeća, ukoliko imaju mogućnosti za finansiranje, mogu da doprinesu razvoju zemlje.
On je naveo da je kroz razne vidove finansiranja u Bugarskoj angažovano 875 miliona evra za podršku mikro i malim i srednjim preduzećima, što je omogućilo novac za 9.500 takvih firmi i zapošljavanje 25.000 visokokvalifikovanih radnika.
Nebankarske finansijske institucije su 2015. godine u EU odobrile pola miliona mikrokredita u ukupnom iznosu od 2,5 milijardi evra, a više od 20 odsto primalaca u trenutku dobijanja novca bilo je nezaposleno.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.