Srpski istraživači o inovacijama u ePoslovanju 10. i 11. juna
BEOGRAD – Doktorandi Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu predstaviće na konferenciji „Tehnologije elektronskog poslovanja“, 10. i 11. juna, istraživanja u oblasti inovacija u elektronskom obrazovanju, razvoja novih servisa e-trgovine, e-servisa za mala i srednja preduzeća, pametnih gradova, primene interneta inteligentnih uređaja u različitim oblastima i 5G mobilnih tehnologija.
To će biti jedna od prvih naučnih konferencija u regionu na temu primene naprednih informacionih tehnologija, sa posebnim fokusom na IT ekosisteme elektronskog poslovanja i digitalnu transformaciju, a koja će biti održana u kombinovanom formatu, uključujući i onlajn.
Konferenciju će otvoriti naučnici i stručnjaci iz oblasti racunarskih nauka i menadžmenta, prof.dr Miodrag Mihaljević, zamenik direktora Matematickog instituta, Srpske akademije nauka, gostujući profesor na Univerzitetu u Tokiju i vodeći stručnjak za blokcejn tehnologije i Borko Kovačević, direktor marektinga Microsoft u Singapuru.
Najavljeno je i obraćanje predstavnika IEEE najvećeg svetskog udruženja inženjera, predsednika ruskog odeljka za računarske nauke Sergeja Prohorova, Srpskog društva za informatiku i dekana Fakulteta organizacionih nauka Milija Suknović.
Na konferenciji će biti izloženi radovi vodećih istraživaca iz Srbije, Rusije, SAD-a, Fransucke, Irana, Indije, Portugalije, Republike Srpske, BiH, Hrvatske, Rumunije, Libije, Eritreje i Turske.
Profesorka na katedri elektronsko poslovanje Zorica Bogdanović kaže za Tanjug da tehnologija poslovanja obuhvata digitalnu tranfomaciju, e-trgovinu, veštačku inteligenciju, blokčejn, pametno okruženje, pametne gradove, pametno zdravstvo, a da će na konferenciji biti reči o tome kako te tehnologije utiču i menjaju način na koji poslujemo, živimo i i radimo.
Takođe biće reči, kaže, i o poslovanju na daljinu i sve većem prelasku na korišćenje mobilnih telofona i tehnologija.
„Preko tih tehnologija dobijamo različite informacije koje omogućavaju da u hodu donosimo odluke. Mobilne tehnolgije u velikoj meri nam olakšavaju život i poslovanje. Navikli smo da radimo preko mobilnog, da kupujemo i naručujemo hranu, držimo onlajn sastanke. Naši studenti masovno pohađaju nastavu preko mobilnih. Sve što radimo postaje mobilno“, rekla je Bogdanović.
Naglasila je da su svi radovi koji će biti prezentovani iz Srbije praktično orijentisani, daju se primeri primene u praksi sa predlozima kako da se tehnologije konkretno primene u konkretnim preduzećima.
Navela je da će jedan rad prezentovati kako 5G mobilne tehnologije mogu da nam pomognu da bolje upravljamo potrošnjom električne energije u domaćinstvu, kako da s jedne strane, smanjimo račune, a s druge strane doprinesemo stabilnosti električne mreže.
„To se radi tako što se koriste tehnologije interent inteligentnih uređaja koje omogućavaju da se uređaji u našem domaćinstvu uključuju i isključuju po potrebi automatski tako da imamo najevći mogući komfor, a da se optimizuje potrošnja struje“, kaže profesorka FON-a.
Bogdanović je navela da tako više ne moramo da vodimo računa da noću uključujemo mašinu za veš ili peć, nego se ceo taj proces automatizuje.
„Pojedine tehnologije su već primenjene kod nas, poput pametnih kuća, za upravljane sistemom grejanja, ali to još ne koristimo na najvišem nivou i ima još prostora da se stvari unaprede“, rekla je Bogdanović.
Nekoliko radova doktoranada koji će biti predstavljeni bave se elektronskim obrazovanjem i time kako da se unapredi obrazovanje na daljinu tako da se obezbedi da se sistem obrazovanja bolje prilagodi studentima.
Navela je da, na primer, ne moraju svi studenti da dobijaju jednake nastavne materijale, testove i zadatke, već da dobijaju zadatke prilagođene njihovom predznanju i interesovanju ili one koji će im pomoći da nadoknade neka znanja koja im nedostaju.
„To se postiže kroz razvoj softvera koji vodi računa o ponašanju i znanju studenata i onda se primenom veštačke intelegencije pravi najbolja kombinacija za svakog pojedinačnog studenta“, objasnila je Bogdanović.
Kaže da smo daleko od uvođenja e-ispita, da se o toj temi mnogo govori, ali da je malo praktičnih koraka preduzeto, tako da se i dalje ispiti moraju odvijati u prostorijama visokoškolskih ustanova uz moguće korišćenje tehnologije na samom ispitu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.