Štete od arbitraža manje uz veću odgovornost i kontrolu

BEOGRAD – Veća odgovornost prilikom definisanja međunarodnih ugovora, veća transparentnost i kontrola i uključivanje eksperata pomogli bi da država ređe gubi međunarodne privredne sporove, poručeno je danas na foruma posvećenom toj temi.

Forum na temu „Zašto država gubi sporove pred međunarodnim arbitražama“ organizovali su Biznis info grupa i NED, a potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević poručio je da se Savet zalaže da se što više primenjuju domaći propisi kod takvog ugovaranja, te da se koristi arbitraže koja postoji pri Privrednoj komori Srbije.

On je naveo da je važno da se propisima definišu sve procedure zastupanja države na arbitražama, te ukazao na značaj transparentnosti u ukupnom procesu od ugovoranja do arbitraže.

Takođe, naglasio je značaj uspostavljanja lične odgovornosti aktera koji zastupaju javni interes i državu.

Milićević je kazao da u Srbiji ima ljudi sa znanjem, ali da je pitanje kako da ti ljudi dođu do pozicije da donose bitne odluke u zaštiti javnog interesa.

I danas je ponovio stav Saveta da je proces privatizacije generator ogromne sistemske korupcije koja je u Srbiji dovela do devastacije preduzeća.

Specijalni savetnik Fiskalnog saveta Miroslav Milanović rekao je da je neophodno strateški i proračunato pristupati zaključenju ugovora, uz uključivanje svih sektora, kako bi se izbegli sporovi i arbitraže.

On je ocenio da je potrebno detaljnije obrazložiti budžetsku stavku od 200 miliona evra za kazne i penale, a to se, dodao je, može učiniti i kroz završni račun budžeta.

Smatra, naime, da će bi podaci o tome šta će se potrošiti a šta je rezerva, makar i u naznakama, značili dosta da se preduprede kritike.

Izdvajanje za kazne i penala, odakle se isplaćuju i odštete po izgubljenim arbitražama, Milanović je ocenio kao neproduktivni rashod i naveo da je za 10-11 godina za tu stavku izdvojeno oko milijardu evra.

Milanović kaže da je kao novinu prepoznao nedavni zaključak Vlade Srbije o potrebi upravljanja rizicima u svim vrstama sudskih sporova.

„Posle više godina upozoravanja to je dokaz da su prepoznali u Vladi Srbije opasnost“, ocenio je.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija ocenio je da je ključ problema u donošenju odluka koje nisu u javnom interesu, nego su, kako kaze, krojene prema partikularnim interesima.

On je istakao značaj detaljnijih obrazloženja za državna plaćanja kazni, penala i odštete kako bi jasnija bila odgovornost.

Ocenio je da uprokos javnim debatama izostaju krivični postupci u kojima bi se odgovornost za to i dokazala i pozvao je tužioce da istraže sve što je do sada stavljano pod sumnju.

U susret novom sazivu Narodne skupštine on je pozvao poslanike da više ne donose nikakva autentična tumačenja.

Naveo je da su proteklih godina takva tumačenja bila brojna i da su često služila da nekom reše konkretne probleme kroz menjanje zakonskih normi.

Tijana Kojović iz BDK Advokatske kancelarija ocenila je da Srbija u odnosu na druge zemlje nema toliko međunarodnih arbitraža koliko se misli ukazujući da država najčešće gubi arbitraže jer jednostavno ima „loš slučaj“.

Upozorila je da se ne može „problem lošeg posla“ rešiti tako što država posao poništi i izbaci investitora, jer ako se tako rešava onda se plaćaju i odšteta i izgubljena dobit.

Objasnila je da se tokom većine sporova utvrđuje i vrednost štete, te investitori često dobiju manju odštetu nego što su tražili.

Ona smatra da od svih velikih poslova za koje se u Srbiji pričalo da ih prate mito i korupcija praktično nijedan na sudu nije dokazan kao krivično delo, te je sve ostalo u sferi debate na temu da li je posao dobar ili loš za nekoga.

Kao primeri međunarodnih arbitraža koje je Srbija izgubila pomenuti su ICN Galenika, Energozelena, Putnik i Mitilineos u slučaju RTB Bora.

Istaknuta je i bojazan da će i u „slucaju Miškovic“ šteta biti plaćena po odluci međunarodne arbitraže, odnosno da će moguća najava tužbe Rio Tinta za štetu u slučaju projekta Jadar biti razlog da do eksploatacije litijuma ipak dođe.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.