BEOGRAD – Evropska komisija je 2015. izdvojila milijardu evra za razvoj infrastrukturnih projekata na Zapadnom Balkanu, a prema studiji „Povezivanje za razvoj: Auto-putem do privrednog rasta“ ti projekti se odvijaju sporo.
Do sada su u okviru „Agende povezivanja Zapadnog Balkana“ odobrena 24 transportna infrastrukturna projekta, kao i pet energetskih, i dva za održivi razvoj i otvorena tema za razvoj digitalne infrastrukture.
Koautor studije „Auto-putem do privrednog razvoja“ Boris Žerjav predstavljajući studiju istakao je da je u okviru Agende Srbiji odobreno sedam projekata, od kojih su dva energetska i pet saobraćajnih, koja se finansiraju iz grantova EU, državnih sredstava i kredita.
Prvi u nizu projekata je, navodi Žerjav, Trans-balkanski elektroenergetski koridor, koji bi trebalo da poveže Srbiju, BiH i Crnu Goru međusobno, kao i te tri zemlje sa Rumunijom, Mađarskom, Hrvatskom i Italijom, a u cilju povećanja distribucije električne energije.
„Taj projekat doprineće na lokalnom nivou bolje snabdevanje električnom energijom za više od milion stanovnika koji žive u centralnoj Srbiji, kao i smanjenje gubitaka EPS-a koji se javljaju zbog dotrajale mreže“, ukazao je Žerjav.
Procenjuje se, kaže on, da će izgradnjom tog projekta EPS uštedeti 380.000 evra godišnje.
Drugi projekat je gasovod između Srbije i Bugarske, ističe Žerjav, čiji je cilj podsticanje diversifikacije izvora prirodnog gasa, koji se trenutno u Srbiji uvozi samo na jednoj tački, na granici sa Mađarskom, odakle Srbija dobija 80 odsto potreba za gasom.
„Izgradnjom tog gasovoda, poveća će se broj opcija iz kojih možemo da uvozimo gas, smanjuje se energetska zavisnost, povećava energetska sigurnost i gas postaje dostupan u područjima Srbije koja do sada nisu bila pokrivena gasom, a radi se o jugoistočnoj Srbiji koja je jedana od najnerazvijenih oblasti“, objasnio je Žerjav.
Od transportnog saobraćaja četiri su vezana za izgradnju železnice, a jedan za izgradnju auto-puta.
„Svi projekti vezani za železnicu su projekti vezani za Koridor 10 i njegova dva kraka C i D, a koji se u ovoj strategiji definišu kao kičma železničke mreže Srbije“, podvukao je Žerjav.
Izneo je podatak da se više od 50 odsto železničkog saobraćaja odvija Koridorom 10, kao i da „Železnica Srbije“ 70 odsto svojih prihoda ostvaruje upravo na tom pravcu.
S obzirom da se 95 odsto prevoza robe odvija drumskim saobraćajem, što je, kaže Žerjav, prilično neefikasno, skupo i zagađuje životnu sredinu, treba više ulagati u železnički saobraćaj.
Sa tim se saglasio i predstavnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Slobodan Trkulja koji je istakao da je železnica u Srbiji vrlo zapostavljena, ali da joj se ovim projektima pridaje veći značaj.
„Železnica je važna za budućnost u Srbiji jer manje zagađuje, efikasnija je, može da prenese veći teret i više ljudi, a i govori se da će jednog dana nestati nafte“, rekao je Trkulja.
Kaže da je svih sedam projekta usklađeno sa Prostornim planom Republike Srbije, kao i sa Prostornim planom za posebne namene na osnovu kojih se izdaju građevinske dozvole.
Saradnica Evropskog fonda za Balkan Ana Marjanović Rudan objasnila je da „Agendu za povezanost Zapadnog Balkana“ potpomaže Berlinski proces, koji je nastao pre pet godina kako bi se održao entuzijazam među zemljama Zapadnog Balkana nakon izjave predsednika Evropske komisije Žana-Kloda Junkera 2014. da u narednih pet godina neće biti proširenja EU.
A drugi razlog je, navodi ona, što nije postojao mehanizam koji je spajao region, te je na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel nastao Berlinski proces.
Od političkog, socijalnog i ekonomskog stuba, kaže Rudan, ispostavilo se da su zemlje Zapadnog Balkana najveći napredak ostvarile u ekonomiji, te je Berlinski proces postao „okvir za unapređenje infrastrukture na Zapadnom Balkanu“.
Međutim, iako su odobrena 24 transportna infrastrukturna projekta, pet energetska, dva za održivi razvoj i otvorena tema za razvoj digitalne infrastrukture, poručuje Rudan, često se kritikuje kako se na tim projektima ne radi dovoljno i da sporo napreduju.
„Obično se šaljivo kaže da od svih tih projekata mi smo videli 10 kilometara puta u BiH. Međutim, svi ti projekti su zahtevni i potrebno je da prođe određeno vreme kako bi se videli rezultati“, navela je Rudan.
Kaže da se postavlja i pitanje kakva će biti sudbina Berlinskog procesa, s obzirom na političko povlačenje Angele Merkel, koja je, podseća, bila „motor“ tog procesa.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com