Sve zgrade u Srbiji moraju biti testirane na energetsku efik

BEOGRAD – Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije su ključni u procesu energetske tranzicije Srbije, kaže šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i navodi da se Srbija sve više i više približava „zelenom dogovoru“ sa Unijom i da u tome može da računa na podršku Brisela.

Na panelu „Zeleni i održiv oporavak: Energetska politika u Srbiji“, u okviru Kopaonik biznis foruma, Fabrici je rekao da će na zelenom putu veliku ulogu igrati energetski sektor.

„Srbija je preduzela već nekoliko važnih koraka, prvi je bio regionalni pristup ovom problem“, rekao je Fabrici na panelu na kome je učestvovala i potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Fabrici je naveo da se u Srbiji 50 odsto energije „protraći“ i da se to mora pokriti regulativom i investicijama.

„Sve zgrade u Srbiji moraju biti testirane na energetsku efikasnost. Trenutno smo u Beogradu identifikovali nekoliko zgrada koje će da budu obuhvaćene pilot projektom, VMA će biti pilot zgrada. Troškovi ovog projekta iznose 200 miliona evra i tu će Evropa da pomogne sa bespovratnim sredstvima“, kaže Fabrici.

Fabrici je čestitao ministarki Mihajlović na odlučnim aktivnostima u vezi sa energetikom i poručio da EU namerava da do 2050. svede emisiju ugljenika na nulu i da se ti ciljevi ne mogu dostići preko noći.

„Znamo šta su ciljevi, gde ćemo biti za 30 ili 50 godina. Srbija koja još nije deo EU se uključila u ovaj proces zelene ekonomije, kao i srpske kompanije“, rekao je Fabrici i naveo da će zelena ekonomija otvoriti nova radna mesta.

Regionalni direktor za Zapadni Balkan EBRD-a Mateo Kolanđeli je rekao da je do sada EBRD uložio 600 miliona evra u energetski sektor, a da je u planu nastavak ulaganja kako bi se unapredio kvalitet životne sredine, ali i konkurentnost srpske ekonomije.

„Moramo se upodobljavati sa regulativom EU. Tu je situacija drugačija od zemlje do zemje, sve je deo procesa pristupanja“, rekao je Kolanđeli i naglasio da je Srbija postigla veliki uspeh kada je reč o domaćim i stranim investicijama i dostupnosti zelene energije.

Nastojaće se, kaže, da se pomogne u poboljšanju energetske efikasnosti u Srbiji.

„Radićemo sa javnim sektorom, lokalnim samoupravama, takođe i sa Ministarstvom da bismo podržali fromiranje fonda za energetsku efikasnost“, rekao je Kolanđeli.

On je najavio je da će EBRD nastaviti investicije u modernizovanje postrojenja kako bi se Srbija što pre upodobila sa evropskim standradima i da je jako bitno da se podrži šira upotreba električne ne regije.

„Uvešćemo pametne merače. Želimo da ugalj što pre izađe iz upotrebe, ali za nas je prioritet broj jedan da podržimo Srbiju u organizovanju prve energetske aukcije što je velika korist za zemlju. EBRD je tu da pomogne, tražimo prave opcije, jako dobra opcija je solarna energergija plus vetroelektrane“, rekao je Kolanđeli.

On veruje da EBRD može da pomogne Srbii da postigne najbolje cene električne energije i da nastavi da privlači investiije.

„Veliki su apetiti za energijom iz vetra. Biće mi zadovoljštvo da podržim ministrsrtvo u tom pravcu. Čestitam na novim zakonima vezanim za energetsku efikasnost. Sad je bitno izraditi što pre podzakonska akta. Investitorima je važna predvidivost i jasni propisi kako bi se nastavio razvoj ovog sektora“, rekao je Kolanđeli.

On je uveren da solarna infrastruktura i projekti predstavljaju veliku poslovnu šansu u procesu energetske tranzicije, a da su energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije nove oblasti u koje investitori mogu da ulažu i da očcekuju profit.

Jelena Popara iz NIS-a rekla je da je ta kompanija u poslednjih 10 godina uložila oko 120 miliona evra direktno u ekološke projekte, a da su sveukupne ukupna investicije premašile tri milijarde evra koje su imale direktan ili indirektna uticaj na zaštitu životne sredine.
Miloš Colić direktor konsultantske firme za upravljanje obnovljivom energijom, rekao je da su procedure u Srbiji za strane investitore dobre, ali da oni očekuju predvivost.

„Vidimo pomaka u eneregetskom sektoru, potencijali o kojima se priča su 3.000 iIi 4.000 megavata razvojnih projekata iz energije vetra i bilo bi odlično ako bi četvrtina bila izgrađena u narednih 10 godina“, kaže Colić.

Naveo je da su investitori u vetroelektrane zainteresovani za južni Banat gde su do sada i izgrađene, da se vidi veliki potencijal za napredak, i da je veliko interesovanje investitora iz Evrope, Azije iI Severne Amerike za velike infrastrukturne projekte

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.