Svetska ekonomija se oporavila u 2021, ali kovid ne popušta

BEOGRAD – Svetska ekonomija dočekuje kraj 2021.godine, druge zaredom u kojoj se bori sa kovid pandemijom, u boljem stanju nego prethodne, ali su njen snažan oporavak s početka godine iskomplikovali kako stari, tako i novoiskrsli problemi, kao što su energetska kriza i inflacija.

Premećaji u globalnom lancu snabdevanja, manjak brodskih kontejnera, deficit radne snage, nestašica sirovina i gotovih proizvoda, skok svetskih cena hrane, nafte, transporta, nastavili su da pritiskaju oporavak ekonomija širom planete, koje su se uz to suočile sa novim izazovima – energetskom krizom, restrikcijama struje, uzletom inflacije…

Da zlo bude veće, pojava nove mutacije kovida, omikron soja virusa, primorala je ove jeseni mnoge zemlje da obnove mere ograničenja, koje sputavaju privredni oporavak i mogu da oslabe rast u sledećoj godini.

Pri tome, narastanje državnih dugova sve jače pritiska zemlje koje, kako upozorava ekonomistkinja Svetske banke Karmen Rajnhart, ostaju bez „ekonomske municije“ za pružanje državne pomoći preduzećima i građanstvu.

Vlade su u borbi protiv kovid pošasti nastavile i ove godine da pružaju finansijsku pomoć privredi i stanovništvu produbljujući „rupe“ u državnim budžetima i gomilajući kako nacionalne dugove, tako i globalni dug, koji je, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, dostigao rekordnih 226 biliona dolara u 2020. godini.

Kako se navodi u izveštaju MMF-a, globalni dug je prošle godine porastao za 28 procentnih poena na 256 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda.

Odlazeća godina počela je sa impresivnim ciframa ekonomskog rasta pojedinačnih zemalja koje su se izvlačile iz ralja recesije izazvane kovidom 2020, pri čemu su se one bogatije oporavljale brže od siromašnijih, jer su imale bolji pristup vakcinama.

Najbolje rezultate imala je ekonomija SAD-a, koja je uspešno prebrodila najgori pad od Velike depresije, dok je privredni rast evrozone, za koji se očekivalo da se vrati na nivo pre pandemije do kraja godine, upitan zbog pooštravanja mera ograničenja radi zauzdavanja širenja omikrona.

Generalno, globalni oporavak je bio neujednačen regionalno posmatrano. Većina ekonomija u usponu i zemalja u razvoju će, prema procenama MMF-a, podbaciti u odnosu na pretpandemijska predviđanja rasta do 2024. godine.

Inflacija se od druge polovine tekuće godine snažno ubrzala dostižući višegodišnje maksimume širom sveta, usled naglog skoka potražnje stranovništva i kompanija kako su se ekonomije ponovo otvarale, a koju ponuda proizvođača nije mogla da isprati zbog nastavka problema s poremećajima u lancima snabdevanja.

Cene su skakale na sve strane. Nafta je poskupela za 50 odsto ove godine i kreće se oko 80 dolara po barelu, cene prirodnog gasa su dostigle usijanje u dugoj dekadi decembra premašivši nivo od 2.000 dolara za hiljadu kubika, a ni druge sirovine kao što su drvo, bakar i čelik nisu zaostajale u cenovnoj trci….

Jedna od ključnih komponenta u proizvodnim industrijama koja je bila deficitarna su bili poluprovodnici i mikročipovi koji se koriste u proizvodnju razne robe, od mobilnih telefona preko konzola za video igrice do elektronskih sistema za automobile.

Akutna nestašica poluprovodnika i čipova prisilila je nekoliko proizvođača automobila da u više navrata privremeno obustave proizvodnju u nekim fabrikama ili da revidiraju naniže proizvodne planove.

Sve to je dovelo do rasta proizvođačkih cena, a kompanije su delom te troškove prebacile na krajnje potrošače podizanjem cena gotovih proizvoda, generišući tako inflaciju.

Centralne banke insistiraju na tome da je inflatorni pritisak privremena posledica vraćanja ekonomske aktivnosti u normalu nakon korona krize u 2020, ali u poslednje vreme i same priznaju da su možda potcenile opasnost od trajnije i još više inflacije.

Neke od njih su u cilju zauzdavanja inflacije već podigle kamatne stope, poput centralne banke Brazila, Rusije, Južne Koreje, a nedavo je to učinila i Banka Engleske kao prva među najvećim globalnim centralnim bankama. S druge strane, turska centralna banka je, uprkos inflaciji od skoro 21 odsto, umesto podizanja kamate nastavila sa ublažavanjem monetarne poltike.

Globalna trgovina je tokom 2021. nastavila da pati od poremećaja izazvanih manjkom brodskih kontejnera, zagušenjima u lukama i nedostatkom radne snage, pre svega vozača kamiona, lučkih radnika, ali i zanatlija, radnika u prodnicama, i drugih…

Još jedan fenomen koji je obeležio ovu godinu je skok cena akcija na svetskim berzama, koje su dostigle nove rekordne vrednosti, podstaknute snažnim poslovnim pokazateljima preduzeća, naročito onih u tehnološkom, bankarskom, energetskom sektoru.

Mnogi tržišni analitičari, međutim, ocenjuju da su cene prenaduvane i upozoravaju na moguće pucanje balona na tržištima kapitala, što bi moglo da gurne svet u novu finansijsku i ekonomsku krizu.

Jedan od događaja koji je okupirao pažnju svetske ekonomske javnosti je i kriza tržišta nekretnina u Kini, a koju je pokrenuo najveći kineski građevinar, prezadužena kompanija Evergrande, koja se zbog nelikvidnosti nalazi na ivici bankrota.

Pored pandemije, privrede su morale da se bore i sa elementarnim nepogodama – orkanima, poplavama, sušama do kojih su dovele klimatske promene.

Suše i druge klimatske katastrofe prete da dodatno podignu cene hrane, koje su u oktobru skočile na 10-godišnji maksimum, prema podacima Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija.

Borba između ekonomskog rasta i spasavanja planete došla je do izražaja na novembarskoj klimatskom samitu COP26 u Glazgovu. Na tom skupu je oko 200 zemalja potpisalo sporazum kojim su se obavezale na zaustavljanje globalnog zagrevanja putem smanjenja emisije staklenih gasova, nakon dve nedelje problematičnih pregovora.

Mada pojedini makroekonomski eskperti kažu da je pitanje da li smo stvarno na kraju korona krize, MMF je uprkos tome u oktobarskim prognozama procenio ovgodišnji rast svetske ekonomije na 5,9 odsto, a za 2022. predviđa stopu rasta od 4,9 odsto.

Ostaje nam da vidimo da li će Fond u zimskim prognozama ostati pri ovim projekcijama ili će ih u svetlu novih ekonomskih izazova smanjiti.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar