U trendu

Tabaković: Nastavak pol. ostrašćenih izjava o inflaciji

BEOGRAD – Guverner NBS Jorgovanka Tabaković saopštila je sinoć povodom pisanja pojedinih medija i, kako je navela, nastavka politički ostrašćenih i senzacionalističkih izjava o kretanjim inflacije u Srbiji, da je međugodišnja inflacija u avgustu iznosila 4,3 odsto, što je, kako je istakla, manje od međugodišnje inflacije u većini zemalja centralne i jugoistočne Evrope koje se nalaze u istom režimu monetarne politike.

„Merena na isti način i istom metodologijom koju primenjuju sve zemlje Evrope, međugodišnja inflacija u avgustu je u Mađarskoj iznosila 4,9%, u Rumuniji 5,3%, dok je u Poljskoj dostigla nivo od 5,5% sa tendencijom da dostigne i nivo od 6% prema oceni pojedinih analitičara. Neznatno nižu međugodišnju inflaciju od Srbije u avgustu imala je jedino Češka, gde je međugodišnja ukupna inflacija iznosila 4,1%“, saopštila je Tabaković.

Međutim, kako je naglasila, za razliku od Češke gde je bazna komponenta inflacije u avgustu iznosila 4,8 odsto, u Srbiji je bazna inflacija u avgustu iznosila 1,8 procenata, što ukazuje na odsustvo trajnijih inflatornih pritisaka i što potvrđuje ocenu da je aktuelna viša inflacija privremenog karaktera.

„Odgovor na pitanje šta naši građani imaju od toga što je inflacija u našoj zemlji niža nego u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike je jednostavan – njihova primanja su očuvana u većoj meri. Ali to pitanje je i pokušaj omalovažavanja svega postignutog u prethodnim godinama. Zašto se poredimo sa drugim zemljama? Kao prvo da bismo ukazali da je inflacija globalni fenomen i da izlazak iz pandemije sa sobom nosi jednu dimenziju globalnih poremećaja na koje ni najrazvijenije ekonomije ne mogu da utiču“, kaže guvernerka NBS.

Takođe, navodi da je važno znati da su sve mere preduzete u prethodnim godinama u Srbiji dale rezultate i da su nam pomogle da krizu izazvanu pandemijom dočekamo znatno spremniji nego što smo bili tokom prethodnih kriza.

„Dodatno, postignuta i očuvana makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost omogućila nam je da uspešno odgovorimo na izazove koji su se našli pred nama i da u najtežim trenucima pandemije očuvamo poslovno i potrošačko poverenje, a time i radna mesta i proizvodne kapacitete naše privrede. Pravovremenom reakcijom ekonomske politike postigli smo potpuni ekonomski oporavak već u prvom kvartalu ove godine, dok smo se, primera radi, od prethodne krize oporavljali skoro punih pet godina“, dodaje Tabaković.

„Iako smo do sada više puta isticali koji su proizvodi najviše doprineli inflaciji, smatram da je korisno da još jednom ponovimo da je reč pre svega o cenama energenata i cenama neprerađene hrane. Konkretno, cene derivata nafte su u avgustu povećane za 17,1% u odnosu na avgust prethodne godine. Prosečna cena derivata nafte je u avgustu ove godine iznosila 163 dinara, što je za 17% više u odnosu na prosečnu cenu derivata nafte koja je u avgustu prošle godine iznosila 139 dinara, pri čemu treba imati u vidu da je prošlogodišnja cena bila pod uticajem znatno nižih svetskih cena nafte koje su se tokom prošle godine našle na rekordno niskim nivoima. Skoro jedna četvrtina ukupne inflacije koja je u avgustu iznosila 4,3%, posledica je upravo pomenutog rasta cena derivata nafte, koji u indeksu potrošačkih cena učestvuje sa 5,8%, pri čemu treba imati u vidu da je praktično reč o vraćanju cena derivata nafte na pretkrizni nivo, što je bilo i očekivano sa oporavkom ekonomske aktivnosti“, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.

Pored derivata nafte, kako je dodala, jedna četvrtina avgustovske inflacije posledica je i rasta cena neprerađene hrane i to pre svega cena povrća i cena mesa.

„Kada je reč o cenama mesa, međugodišnja stopa rasta cena svežeg mesa koju zvanična statistika beleži iznosi 10,1%, što pokazuje da zvanična statistika u principu oslikava ono što se dešava u maloprodaji i što svi vidimo i osećamo. Ipak, svakako treba imati u vidu da postoji razlika u rastu cena i po vrstama proizvoda unutar ove kategorije, cene su drugačije i u različitim delovima Srbije, a treba imati u vidu i da je cena mesa tokom cele prošle godine bila izrazito niska, što je nanelo veliku štetu proizvođačima“, objašnjava guvernerka Tabaković.

Kada je reč o cenama povrća, one su, kaže Tabaković, u avgustu u proseku povećane za 19,7 odsto međugodišnje, pri čemu svakako ima pojedinih vrsta povrća koje su poskupele i više od toga, ali ima i onih koje su poskupele manje od toga.

„Kada posmatramo ukupnu inflaciju koja je u avgustu iznosila 4,3%, od ukupno 662 proizvoda i usluga koliko ulazi u obračun indeksa potrošačkih cena, njih oko 30% jeste značajnije poskupelo (iznad 4,5% koliko iznosi gornja granica dozvol?enog odstupanja od cilja Narodne banke Srbije), pri čemu je oko 8% potrošačke korpe zaista jeste imalo dvocifrenu stopu rasta cena. Međutim, s druge strane, oko 30% proizvoda i usluga koji ulaze u obračun inflacije beleži rast cena koji se nalazi unutar granica cilja Narodne banke Srbije od 3±1,5%, dok je oko 40% proizvoda i usluga koji čine indeks potrošačkih cena ili pojeftinilo, ili ima rast cena koji je manji od 1,5%“, precizira guverner.

„Kao što smo u prethodnim saopštenjima isticali predstoji nam nekoliko meseci nešto viših stopa inflacije. Razlozi su globalnog karaktera i na njih već neko vreme ukazujemo. Isto tako ukazujemo da su ovi faktori privremenog karaktera i da na njih monetarna politika ne može da utiče, a čijim postepenim slabljenjem će se i inflacija, u drugoj polovini naredne godine, vratiti na nivoe bliskim onim na kojima je u proseku bila i u prethodnih osam godina. Pozivanje „da država preduzme nešto“, uz istovremeno ignorisanje činjenice da država tokom cele prošle i ove godine preduzima aktivnosti kojima pomaže različite ugrožene oblasti privrede, jeste samo nastavak politike prećutkivanja postignutih rezultata današnjih nosilaca ekonomske politike“, dodaje Tabaković.

Inflacija je, kako je podsetilka, tokom prethodnih osam godina u proseku iznosila oko dva odsto, što je praktično prvi put da je u dužem vremenskom perioda inflacija u Srbiji uporediva sa inflacijom u razvijenim zemljama.

„Imajući u vidu rastuću integraciju Srbije u globalne proizvodne i uslužne lance, u skladu sa našim očekivanjima viša inflacija u međunarodnom okruženju prenela se delom i na inflaciju u Srbiji, pri čemu je zahvaljujući očuvanoj stabilnosti deviznog kursa, međugodišnja inflacija bila niža u odnosu na uporedive zemlje. I to je ono gde se naš doprinos posebno vidi – uvek ćemo uraditi sve da umanjimo negativne efekte iz međunarodnog okruženja, koliko god oni bili globalni i veliki“, dodala je guverner Jorgovanka Tabaković.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.