Tempo energetske tranzicije zavisi od para, struke i lobija

BEOGRAD – Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović ocenila je danas da je dekarbonizacija Srbije do 2050. godine neminovna i pozvala struku da se uključi i doprinese energetskoj tranziciji, što bi dovelo do isključivanja lobija iz tog procesa.

Na stručnoj konferenciji o sprovođenju održive tranzicije u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana, koja je u organizaciji Energije Balkana održana u Beogradu, Mihajlovićeva je ocenila da se nalazimo na raskrsnici gde tereba da odlučimo da budemo hrabri i odgovorni.

Naglasila je da u proces tranzicije treba da budu uključeni struka, institucije, parlament, nevladin sektor, kako bi bile isključene sve vrste lobija.

„Nema ništa komplikovanije nego isključiti lobije koji postoje u energetskom sektoru da bi smo mogli da sprovedemo generacijsku promenu održanja energetske bezbednosti uz poštovanje svih standarda zaštite životne sredine i pokretanje nove strukture energetskog miksa i naše privrede i industrije“, rekla je ona.

Ocenila je da je održiva energetska tranzicija rešiva u decenijama ispred nas, ukoliko znamo šta su nam vizija, program i plan.

„Još nismo u potpunosti definisali akcioni plan, ali smo iznedrili iz svega što nam se dešava našu viziju. Srbija 2050 godine treba da bude dekarbonizovana zemlja“, rekla je Mihajlovićeva.

Najavila je donošenje više značajnih dokumenata do kraja godine među kojima je plan korišćenja uglja – lignita u energetici.

„Pitanje je da li je lignit za dobijanje električne energije danas naše zlato, kao što je bilo pre 30 godina, a pitanje je koja je realna cena tako dobijenog kilovat časa“, rekla je ona.

Tema za Srbiju je kako u decenijama koje su ispred nas uspeti da proizvodi električnu i toplotnu energiju iz drugih izvora energije, a da to nije iz termoelektrana koje rade na lignit.

„Nije odluka o tome hoćemo li koristiti ili ne ugalj, nego je odluka o tome koji su kapaciteti i kako doći do situacije da proizvedemo potrebne količine energije iz drugih izvora“, rekla je ministarka.

Dodala je da zelena agenda znači i potpuno drugačije funkcionisanje javnih preduzeća koja su do sada bila intertna jer u proteklih 30 godina nisu napravila nove kapacitete.

„Ta javna preduzeća će morati da idu u korak sa svim promenama koje mi kao društvo radimo i činimo“, kazala je Mihajlovićeva.

Apelovala je na slogu svih subjekata i zajednički rad u interesu Srbije.

„Verujem da ukoliko struka pomogne i podrži odgovoran, efikasan i hrabar put ka održivoj energetici i privredi sigurna sam da ćemo isključiti lobije, imati jasne planove i moći da ih u narednim decenijama i realizujemo“, rekla je ona.

Izvršni direktor EPS-a za poslove trgovine Dragan Vlaisavljević upozorio je da ni zapadnoevropske države nisu završile energetsku tranziciju.

On je istakao da se uspešnost tranzicije tih zemalja vidi i po cenama struje – te ocenio da je Briselska administracija neuspešna u vođenju energetske politike.

„Energetska tranzicija ipak ne može da se izbegne samo je pitanje brzine promena u vremenu“, ocenio je on.

Istakao je da se moraju poštovati principi dovoljnosti, dostupnosti, dekarbonizacije, decentralizacije i digitalizacije pri tranziciji u sektoru proizvodnje električne energije.

On je ocenio da je Zapadni Balkan siromašan region koji u proizvodnji energije zavisi od uglja i kao takav zahteva duži period tranzicije ili značajno viša finansijska sredstva kojima ne raspolaže.

„Vreme promene je usko vezano sa novcem, ne može brzo a bez novca“, rekao je on.

EU i Energetska zajednica zahtevaju bržu promenu u regionu dodao je on i ocenio da se ne vodi računa o svim principima koje treba poštovati.

„Čitajući u poslednjih pet godina sve njihove studije njima je „pa šta“ da Srbija uvozi 40 posto električne energije 2030. i 2035. godine. Njima je to ok, a mislim da to dobro za dovoljstvo i energetsku bezbednost države“, rekao je on.

Naveo je da bi direktna primena takvog koncepta dovela do veće cene električne energije za domaćinstva, koja je sada daleko od tržišne.

„Trebalo bi više da se angažuje domaća struka, koja koliko ja vidim, predlaže malo uravnoteženiji pristup, koji zahteva malo duže vreme tranzicije“, rekao je on.

Naveo je da se tranzicija u Evropi dešava kroz pravac korišćenja vetra, solarne energije i baterija što je najskuplje, u drugom pravcu je tranziciono gorivo gas, dok se u trećem pravcu zemlje u pojasu od Bugarske do Poljske oslanjaju na nuklearne elektrane.

Zaključio je da tranzicija pruža i mogućnosti koje treba iskoristiti jer će promena doneti otvaranje novih radnih mesta u razvoju i proizvodnji tih tehnologija.

Kao konkretnu mogućnost naveo je izgradnju fabrika za proizvodnju solarnih panela.

„Zalažem se da se stvore uslovi i da se domaća štednja uloži u energetsku tranziciju a ne samo u kupovanje stanova“, rekao je on i napomenuo da se investitori u solarne farme sada suočavaju sa mnogo većim troškom nego što je on na papiru.

Predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) Dejan Popović rekao je da Srbija ne stoji ni sada loše po pitanju učešća obnovljivih izvora energije jer 30,6 posto električne energije dobija iz njih.

On je rekao da će AERS učiniti sve da regulativa koja je u nadležnosti te agencije bude doneta u predviđenim rokovima.

Naglasio je da će „zelena tranzicija“ ozbiljno koštati te da je za ozbiljniji razvoj potrebno poraditi na skladištima jer imamo jedno – jezero Zaovine.

Najavio je i ozbiljnu javnu raspravu o dokumentima koja će se odvijati i kroz stručne skupove.

Predsednica neformalne poslaničke grupe u Narodnoj skupštini – Foruma za energetsku politiku Srbije Aleksandra Tomić istakla je da je Srbija u aprilu napravila veliki iskorak donošenjem zakona u skladu sa zelenim dogovorom EU.

„Sada se mnoge stvari pomeraju kada je u pitanju Srbija“, rekla je ona i navela da je Ministarstvo rudarstva i energetike napravilo iskorake da i građani vide benefite zelene agende.

Navela je da je posao poslanika dalji rad na usvajanju novih strateških dokumenata i planova zajedno sa Vladom Srbije.

„Postoji veliko interesovanje investitora i na nama je da napravimo i javnosti prezentujemo koliko košta u stvari zelena energija i EPS i EMS i sva javna preduzeća, koliko košta i građane Srbije, a koliko bi ih koštalo da ne idemo u korak sa Evropom kada je u pitanju primena ovih zakona“, rekla je ona.

Zlatni sponzor koferencije je Elektroprivreda Crne Gore a predsednik odbora direktora te kompanije Milutin Đukanović poručio je da se ne sme da dozvoliti da zelena tranzicija upravlja nama – nego da mi upravljamo zelenom tranzicijom.

„Region Zapadnog Balkana ima veći potencijal za proizvodnju električne enegije iz obnovljivih izvora i nemojmo da dozvolimo da izgubimo tu šansu. Ovo je veliki ciklus u kome treba da iskoristimo prednosti koje smo dobili od Boga“, rekao je on.

Dodao je da zemlje Zapadnog Balkana moraju izbeći da budu manje vredne i pametni od zemalja koje imaju manje potencijale.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.