U trendu

Tržište nekretnina u Srbiji sve aktivnije

BEOGRAD – Tržište nekretnina u Srbiji je sve aktivnije, povećana je prodaja, a cene stanova su u prethodne tri godine skočile i do 40 odsto u pojedinim delovima Beograda i nešto su više u odnosu na druge velike gradove u regionu, kažu stručnjaci za nakretnine.

Srbija je, rekli su Tanjugu, privlačna destinacija za strane Real Estate investitore s obzirom da još razvijamo koncept tržnih centara i gradimo poslovni prostor.

Takođe, investitori kažu da će se srpsko tržište nekretnina sve više razvijati kako se budemo približavali EU i da se tek očekuje dolazak institucionalnih investitora iz Zapadne Evrope, kao što su penzioni fondovi.

Kada je reč o stambenom prostoru, u Beogradu se proda sve što se izgradi uprkos povećanim cenama i tome što je skočila cena gradnje za 30 odsto.

Tako će najviše na udaru biti oni koji prave zgrade u naseljima na periferiji, jer zbog lokacije ne mogu veće troškove da kompenzuju većim cenama kvadrata, pa će veći deo investitora biti fokusiran na kvalitetnije i skuplje projekte, sa cenama iznad 2.000 evra po kvadratu.

Nebojša Nešovanović iz kompanije CBRE su kaže da su stanovi u novogradnji u prehtodne tri godine skočile i do 40 odsto u pojedinim delovima grada, pre svega, na Novom Beogradu, u centru grada, na Vračaru i slično, dok je najmanji rast zabeležen u nekim perifernim lokacijama, iako je i tu bilo povećanja cene kvadrata.

„Tržište nekretnina je mnogo aktivnije, mnogo se više i brže prodaje. Trenutno su vrlo aktivni keš kupci, koji imaju novca ili ušteđevinu na raspolagaju i plasiraju sredstva u nekretnine. Tu imamo trend rasta u prethodne tri ili četiri godine. Ljudi veruju da će takav trend biti nastavljen i nastavljaju da kupuju“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, kod boljih stambenih projekata stanovi se rezervišu čak i pre dobijanja građevinske dozvole.

„Imamo primere projekata da su stanovi rezervisani i 70 odsto pre dobijanja građenske dozvole, a sa njom budu kompletno prodati i pre početka radova. Tako da su mnoge nekretnine koje će 2020. biti završene već sada prodati. Ocekujemo da se taj trend nastavi zbog dobre finansijske situacije kod nas i u regionu i ne vidimo mogućnost za prezasićenja sa gradnjom novih stanova, osim ukoliko se ne desi neka nova globalna kriza ili ozbiljan regionalni incident koji može da naruši poverenje investitora“.

Nešovanović kaže da je Dedinje kao lokacija tradicionalno popularno i da se uvek dobro prodaje.

Smatra da se u Beogradu i dalje zida barem duplo manje nego što bi trebalo, posto smo poslednji u regionu koji razvijamo tržne centre i kanclarijski prostor.

„Mi smo poslednji koji razvijamo tržne centre. Jedino se u Beogradu sada grade tri tržna centra, a verovatno ima prostora za još jedan“, naveo je Nešovanović i dodao su svi ostali gradovi završili razvoj tržnih centara pre sedam ili osam godina.

Dodaje da Zagreb iako je duplo manji grad od Beograda ima više kancelarijskog prostora, a Sofija čak duplo više od srpske prestonice.

„Stanovi će nastaviti da se grade kao i do sada, stanogradnja nije toliko interesantna profesionalnm investitorima zato što imate brz ulaz i izlaz, dosta je dinamično i orijentisano prema lokalnoj populaciji. Kod nas je situacija sada toliko dobra da strani profesionalni investitori sada ulaze i u stanogradnju“.

Nešovanović očekuje da će doći do značajnijeg skoka stanogradnje i dodaje da je jedina realna prepreka tome nedostatak radne stage.

Predsedica Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije Danijela Ilić kaže da je Srbija privlačna za strane investitore zato što još nije došlo do zasićenja u segmentu poslovnog prostora.

„Ali i kod ritejl i šoping centara smo na ivici, posebno što se povećava onlajn kupovina. Što se tiče stambene izgradnje, kod nas ima potražnje u Beogradu i sve novo što se izgardi se i proda“.

Ilić navodi da je srpsko tržište nekretnina slično sa trižstima u Albaniji, BiH, Makedoniji i Crnoj Gori, s tim što su u Srbiji nešto nešto jače cene.

„Kada je reč o stanovima cene su kod nas iznad proseka u regionu. Naskuplji stanovi u Beogradu su na najatraktivnijim lokacijama i mogu ići i do 5.000 ili 6.000 evra za kvadrata, što je teško postići u ostalim zemljama u regionu, gde uglavnom idu do 2.500 ili 3.000 evra. Ipak, u Srbiji svaki stan nađe kupca“.

Kaže da je u Srbiji povećana tražnja za nekretninama delimično i zbog veoma povoljnih stambenih kredita.

Ona ne očekuje dalji rast cena u Beogradu dodajući da u unutrašnjosti nisu ni rasle cene već da su padale zbog odliva stanovništva.

Klaus Gragaber iz Erste grupe, direktor u sektoru nekretnina, kaže da je sprsko tržište nekretnina veoma dobro i da za to ima više razloga.

„Primetili smo da je dobra struktura udela BDP-a poslednjih godina u ovom sektoru, što je rezultiralo takođe i privlačenjem stranih direktnih invesiticija. Sektori u kojima trenutno vidimo velike mogućnosti za napredak su IT, e Trgovina, izgradnja novog kancelarijskog prostora i digitalne industrije“.

Gragaber ističe da su to ujedno i novi svetski trendovi, kao i da je dobro što u Srbiji postoji vrlo obrazovana i motivisana radna snaga.

„Trenutno se fokusiramo najviše na međunarodni sektor nekretnina i interesantno je što Jugoistočna Evropa sada nadmašuje Zapadnu Evropu kada je reč o stopama rasta BDP-a“.

Dodaje da su, pored Srbije, najatraktivnija tržišta u regionu Rumunija i Mađarska.

„Ne vidim neke posebne rizike u Jugoistočnoj Evropi što se tiče finansiranja, naravno da je drugačija situacija kada je neka zemlja članica EU, jer ima više poverenja. Kako se Srbija i ceo region bude približavao EU to će povećati i poverenje investitora i privući nove investitore.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike