U prva četiri meseca 2021. potrošnja nešto veća nego 2019.

BEOGRAD – U Srbiji je u prva četiri meseca ove godine zabeležena nešto veća potrošnja derivata nafte nego što je bila 2019. pre kovida 19, što govori da se mnogo toga vratilo u svoje redovne tokove, bar kad je u pitanju saobraćaj i potrošnja goriva, kaže Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

On je za Tanjug rekao da su fluktuacije cene goriva u Srbiji u poslednjih godinu i po dana posledica, pre svega, promena cene sirove nafte na svetskom tržištu.

Naveo je da je početkom 2020. cena goriva najpre pala za oko 30 dinara i da se do danas nije vratila na taj nivo koji je bio pre početka kovida.

Naravno, kaže, svaka promena sirovine od koje se proizvodi montorno gorivo utiče i na cenu motornog goriva.

„U Srbiji za poslednjih šest meseci cena goriva je porasla za oko 14 ili 15 dinara ili oko 10 odsto, a u istom tom periodu je, recimo, sirova nafta poskupela sa 47 dolara po barelu na sadašnjih 70, što je negde oko 50 procenata“, kaže Mićović.

Svi su se, navodi, već navikli da fluktuacije postoje u oba smera, a da su one naravno na svakom tržištu različite i zavise od razvijenosti tržišne konkurencije, razvijenosti tržišta, od veličine tržišta i od mnogo faktora.

„Te promene se uvek dovedu na onaj nivo koji je zapravo prihvatljiv i u svim zemljama je smer kretanja cena goriva isti. Kada mi beležimo porast cena u Srbiji potpuno isto se dešava u svim zemljama u okruženju i obrnuto“, rekao je Mićović.

Naveo je da cena goriva, pre svega, zavisi od ukupnih troškova naftnih kompanija, a da je svakako jedan od najvećih troškova cena sirove nafte.

Napomenuo je da se još uvek ne zna tačno kako ćemo izaći iz ove krize koju je doneo kovid, ali da je izvesno da beležimo rast potrošnje nafte 2021.

„One procene koja je urađena aprila da će ove godine doći do porasta od oko šest miliona barela na dan izgleda da se realizuje. Na jučerašnjoj sednici zemalja OPEK-a i pridružnih zemalja koje podržavaju restrikcije prozvodnje ostali su na planiranom povećanju proizvodnje sirove nafte za jul za 840.000 barela na dan“, kaže Mićović.

To su, dodaje, planirali i u aprilu i upravo na toj količini će biti realizovan rast proizvodnje.

Kaže da su se potpuno neki segementi vratili na svoj nivo kao što su poslovna putovanja i kargo trasnprot avionima.

„Ekonomija se vraća zaista na ono što je bilo pre kovida. To doprinosi i povećanju potrošnje, a samim tim i povećanje potražnje sirove nafte“, kaže Mićović.

Upitan o prognozama za naredni period, Mićović je rekao da niko ne može da da dugoročnu porgnozu, ali da je ono što je očekivano da će se ukupna globalna potrošnja nafte tek 2022. vratiti na nivo od 2019.

„Međutim, regionalno i u svakoj zemlji taj secenario se odvija na drugačiji način“, dodaje Mićović.

Na pitanje o rezervama nafe u Srbiji, Mićović je naveo da tržište nije zabeležilo ni jednog trenutka nestašicu goriva poslednjih 20 godina i da 90-ih godina pamtimo poslednje nestašice.

„Sigurnost snabdevanja je dobra, pre svega svi energetski subjekti koji posluju na tržištu Srbije u svom interesu, da bi obezbedili dovoljne količine goriva za svoje kupce, obezbeđuju i dovoljne rezreve“, kaže Mićović.

One strateške, obavezne rezerve derivata nafte, dodaje, država je dužna da obezbedi.

Naveo je da se od 2014. plaća naknada za formiranje obaveznih rezervi i da je po tom osnovu prikupljeno dosta novca, ali da za sav taj novac nisu kupljeni derivati nafte, nego da su pribavljeni u nešto manjoj količini.

„Na osnovu pravilnika o planu formiranja obaveznih rezervi vidimo da su državne rezerve negde na nivou 25 dana prosečne potrošnje. Nije malo, ali svakako nije ni dovoljno pošto treba da dostignemo 61 dan prosečne dnevne potrošnje u Srbiji“, kaže Mićović.

Dosta toga, dodaje, treba uraditi da bismo dostigli nivo koji propisuju EU i koje ćemo morati da poštujemo pre ulaska u EU, a da već kao zemlja članica Energetske zajednice imamo tu obavezu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.