U SANU predstavljen „ANEMI“ model za kompleksne sisteme
BEOGRAD – Profesor dr Slobodan P. Simonović, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) danas je predstavio „ANEMI“ model koji može poslužiti boljem razumevanju funkcionisanja kompleksnih sistema današnjeg sveta, kada je reč o tehnološkim, klimatskim i društvenim promenama.
Služi za iznalaženje novih strategija koje će dati odgovor na izazove antropocena – epohe u kojoj živimo i koja je počela ljudskim oblikovanjem sveta, rečeno je u SANU.
Simonović je u Svečanoj sali SANU održao predavanje pod nazivom „Modeliranje globalnih promena za informisanje budućih puteva razvoja“ kao rezultat njegovog naučnog rada u ovoj oblasti.
Simonović je tokom svog predavanja istakao razvoj dinamičkih strategija koje odgovaraju na izazove epohe u kojoj živimo, što je direktno povezano sa razumevanjem evolucije tehnoloških (vodosnabdevanje , energetika, transport), zatim prirodnih (vodni slivovi, šume, priobalni regioni, močvare), kao i društvenih i upravljačkih (populacija, zdravstvo, ekonomija, vodoprivreda, poljoprivreda i šumarstvo) sistema.
Kako je istakao profesor, razumevanje predviđanjem dinamičkih interakcija navedenih sistema, predstavljaju najveći naučni izazov današnjice, koji zahteva integraciju ideja, podataka i metodologije mnogih naučnih disciplina.
Simonović je predstavio primenu modela na regionalnom, odnosno lokalnom nivou na primeru reke Jangce u Kini, kada je kao jedan od parametara unešeno da umesto ograničenja na jedno dete po porodici, bude uvedeno da mogu imati dvoje i troje dece.
Iz toga se, vide rezultati uticaja tog demografskog dela sistema na ceo sistem, odnosno vodu i sve ono što bi zatim promena stanja vode izazvala kada je reč o poljoprivredi, privredi, a onda i ekonomiji te regije.
On je na predavanje zaključio pitanjem „Gde se mi nalazimo sada?“ koje je sam postavio svim prisutnima odgovorio da danas nismo na dobrom putu i da postoji jako puno problema i konflikata između uticaja na životnu sredinu i daljeg razvoja planete.
Kao uzrok navodi da je potrošeno mnogo vremena, a slaganje na internacionalnom nivou oko ove teme se nije desilo.
„Potrošili smo resurs koji je nemoguće dobiti, a to je vreme. Potrošeno je 50 godina, ako gledamo prve studije o životnoj sredini, koje nisu dovele ni do kakvog ozbiljnog slaganja na internacionalnom nivou koji bi dotakao neke od ovih problema o kojima govorim. Ono što je najgore mislim da nastavljamo tim putem,a ono što se danas radi je pozajmica od budućnosti, od našse dece i dece naše dece. Zemlje koje imaju sada ogroman dug, neće biti u stanju da taj dug vrate kroz brojne generacije“, rekao je Simonović.
Profesor Simonović je nosilac internacionalnog priznanja za originalni doprinos interdisciplinarnih istraživanjima na primeni sistemske analize u vodoprivredi.
Svoj poseban doprinos Simonović je dao u razvoju determinističkih i stohastičkih metoda za podršku u odlučivanju i rešavanju kompleksnih vodoprivrednih problema koji zahtevaju interakciju između društvenih, tehnoloških i prirodnih nauka.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.