U Srbiji uspostavljen Katastar rudarskog otpada

BEOGRAD – Srbija je uspostavila Katastar rudarskog otpada, koji treba da pomogne resavanju problema te vrste otpada i u daljem usklađivanju sa zakonima EU u sektoru rudarstva i zaštite životne sredine.

Katastar sadrži sistematizovane podatke o rudarskom otpadu sa 250 lokacija koje predstavljaju napuštene ili zatvorene rudnike, a izrađen je u okviru projekta vrednog 2,1 miliona evra koji je Srbija u prethodne tri godine realizovala uz finansijsku podršku EU.

Veb aplikacija Katastar rudarskog otpada sadrži i rezultate detaljnih istraživanja za 41 lokaciju rudarskog otpada sa hemijskim, mineraloškim, geomehaničkim ispitivanjima i laboratorisjkim analizama, čiji je krajni cilj kategorizacija rudarskog otpada, kategorizacija odlagališta i procena uticaja na životnu sredinu.

Na završnoj konferenciji projekta ukazano je na to da rudarski otpad koji nije pod kontrolom može da bude opasan za zdravlje ljudi sada i u budućnosti, a da će rezultati projekta biti dobar podsetnik i opomena svima koji rade u ovoj delatnosti o preduzimanju određenih mera.
Uredba koja reguliše oblast upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji će početi da se primenjuje 2021. godine, a pomoćnica ministra rudarstva i energetike Jelena Simović rekla je da je uspostavljanje katastra veoma važno jer će, objašnjava, Ministarstvo imati podatke o kvantitetu, odnosno o tome koje su to lokacije i šta se na njima nalazi.
„Na osnovu toga, Ministarstvo će moći da radi monitoring i da pravi dalje planove šta će se raditi sa takvim mestima na kojima se nalazi rudarski otpad. U smislu daljih planova sve zavisi od toga koja sredstva će nam biti na raspolaganju“, kaže Simović.
Katastar rudraskog otpada, kako je navela, pored toga što daje informacije o tome gde se nalazi otpad, ukazuje i na to koliko je to problematično za stanovništvo koje tu živi.
„Katastar daje i preporuke šta je moguće uraditi na tim lokacijama i da li su potrebne i moguće dalje detaljnije analize, a onda će na osnovu toga biti odlučeno konkretno šta može da se radi“, rekla je Somović i navela da je projekat u vezi sa katastrom jedan od 13 projekata iz oblasti zašstite životne sredine koje Ministarstvo uspešno sprovodi uz finansijsku podršku EU.
Projekt menadžer iz Delegacije EU Srbiji Boris Ilijevski rekao je da je uspostavljanje katastra rudarskog otpada ne samo obaveza na osnovu direktiva EU i namere Srbije da ih prati i usvaja, već i potrebe da Ministarstvo zajedno sa lokalnim samouprava donese mere za rehabilitaciju takvih deponija rudarskog otpada kako bi lokalno stanovništvio bilo zaštićeno i sigurno, ali i kako bi se istražile neke mogućnosti da taj otpad ponovo iskoriste kompanije koje se time bave.
„Ovaj projekat je imao nameru da se podaci dobijeni ispitivanjem takvih nalazišta nađu u zajedničkom katastru, a onda će Ministarstvo na osnovu toga sa drugim ekspertima i projektima nastojati, nadam se, da to planski reši“, kaže Ilijevski.
Stručnjak za rudarstvo iz Nemačke Piter Bajer kaže da je Srbija zemlja koja ima veliki rudarski sektor, što znači da ima i veliku količinu otpada iz rudnika.
„Ali sa novom regulativom siguran sam da će, kada dođe do otvaranja novih rudnika u budućnosti, biti poštovani i standardi za regulaciju otpada. Ministarstvo vodi računa o tome. Mi smo napravili studiju slučaja koja objašnjava kako bi trebalo da se reguliše otpad i smatram da je u tome potrebna velika odgovornost“, rekao je Bajer.
Član projektnog tima Stefan Kamštijes iz nemačke kompanije PLejades GmbH poželeo je da se u uspostavi dobra praksa upravljanja rudarskim otpadom i da se ostvari još šira saradnja sa partnerima u Srbiji.

(Tanjug)