Uklanjanje azbesta iz svih objekata trajaće godinama

BEOGRAD – Srbija se sprema da izradi nacionalni registar azbestnih objekata, a već sada se procenjuje da će uklanjenje tog opasnog materijala iz mnogih javnih i stambenih objekata trajati godinama, a razmišlja se i o tome gde ga odložiti.

Azbest je do 70-tih godina prošlog veka intenzivno korišćen i u stanogradnji i u infrastrukturi i bio je veoma popularan za ugradnju u, pre svega, građevinske materijale zbog svoje velike otpornosti na temperature, ali i zbog niske cene.

Izuzetno je štetan po zdravlje ljudi prilikom neadekvatnog postupanja, posebno u momentu demontaže materijala koji sadrže azbest, ili njihovog propadanja i degradacije zbog atmosferskih i ostalih uticaja.

Tada se iz materijala oslobađaju vlakna koja su dovoljno sitna da prođu prirodnu filtraciju organizma i da kao visoko rezistentna strana tela izazovu bolesti poput azbestoze ili mezotelioma, kao i ostalih vrsta kancera.

Krajem 70-tih prestaje njegova upotreba, a upućeni kažu da je vreme da se posle 30 godina, zbog klimatskih i svih drugih promena, Srbija pozabavi i tim pitanjem i trajno ukloni azbest iz stambenih i javnih objekata, i infrastrukture, kako bi prestao da bude pretnja za zdravlje i bezbednost ljudi.

Siniša Mitrović iz Centra Privredne komore Srbije za cirkularnu ekonomiju rekao je za Tanjug da je za taj posao potreban široki konsenzus u društvu.

Navodi da je benefiti celog tog posla, za koji se procenjuje da će trajati 10 godina, to što će pokrenuti i građevinsku industriju i ugradnju novih materijala.

„Radi se o novom građevinskom ‘nju dilu’, s ozbirom da skoro 50 odsto javnih objekata u sebi ima nekakve elemente i tragove azbesta, da ne govorimo o vodovodnoj infrastrukturi“, kaže Mitrović.

Posao popisa takvih objekata je veoma težak za realizaciju, posebno imajući u vidu veliki broj nelegalno izgrađenih objekata, kao i cinjenicu da bi za ovakav popis trebalo napraviti intersektorsku saradnju, a Mitrović navodi da se dešavalo da se valoviti azbest koji se skida sa nekih javnih objekta distribuira i preprodaje tako da su građani u nekim ruralnim prostorima sa tim pokrivali svinjce i kokošinjce.

U celom poslu oko uklanjanja azbesta u Srbiji dragocena su iskustva EU, a Mitrović je rekao je da je u ovom trenutku partner holandska kompanija koja je jedna od najvećih operatera za upravljanje azbestom u svetu, te da su u toku i pregovori sa ambasadama Holandije i Švedske.

„Način na koji mi to planiramo u Srbiji je izveden u EU, trajao je jednu čitavu deceniju i više, bio je od nacionalnog interesa, tu je bio miks i javnog i privatnog novca i kompanija, ja sam uveren da će najvažniji posao za nas biti gde taj azbest deponovati“, kaže Mitrović.

Uklanjanje materijala koji sadrže azbest sa objekata već traje, posebno u objektima javne namene, prilikom adaptacija i ostalih građevinskih radova, a potrebno ga je, shodno propisima EU, ukloniti sa svih objekata kada se zakonodavstvo bude u potpunosti prilagodilo direktivama koje takve aktivnosti nalažu, kažu u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Navode da su štetni uticaji zanemarljivi ako se sa ovim materijalima pravilno radi, uz poštovanje svih mera bezbednosti i zdravlja na radu, Zakona o upravljanju otpadom i Pravilnika o upravljanju otpadom koji sadrži azbest.

Načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Radmila Šerović rekla je za Tanjug da je na tri od osam regionalnih sanitarnih deponija moguće odlaganje otpada koji sadrži azbest, odnosno opasnog otpada i to u delovima koji su posebno projektovani na tim deponijama, a to su kasete za odlaganje opasnog otpada.

Uz to, objašnjava, otpad koji sadrži azbest se mora prekriti slojem zemlje radi sprečavanja negativnog uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

„To nije jedino rešenje. Drugo rešenje je da u narednom periodu izgradimo posebne deponije za odlaganje opasnog otpada što je u skladu sa našim strateškim dokumentima“, rekla je Šerović i dodala da su se pokrenula pitanja projektovanja, izgradnje ili rekonstrukcije starih rudnika kako bi se obezbedio neophodni prostor, odnosno trajna deponija za odlaganje opasnog otpada.

S obzirom da će Srbija posle 2020. godine imati veoma ograničen izvoz opasnog otpada, Šerović kaže da je gradnja deponije opasnog otpada prioritet.

(Tanjug)

Napišite komentar