Uključenje trgovaca u vansudsko rešavanje potrošačkih sporova dalo rezultate

BEOGRAD – Uključenje trgovaca u vansudsko rešavanje potrošačkih sporova dalo velike rezulatate, izjavio je danas ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović.

„Podatak da je 2021. godine, kada nije postojala obaveza trgovaca da učestvuju u vansudskom rešavanju potrošačkih sporova, bilo samo sedam a od jula kada je aktivirana IT platforma za rešavanje ovih sporova, 779 predloga, dovoljno govori koliko je bilo opravdano uvođenje ove obaveze“, kazao je Momirović.

Učestvujući na panel diskusiji „Prava potrošača-dokle smo stigli i čemu stremimo“, koju je uoči Svetskog dana prava potrošača 15. marta, organizovao Lidl Srbija, Momirović je rekao da veruje da je osnivanjem ove platforme Ministarstvo trgovine pomoglo većem poverenju potrošača kako u privatni, tako i javni sektor.

„Rešeno je 495 predmete, a od toga 171 zaključenjem sporazuma između trgovaca i potrošača. Odluka vlade o formiranju nacioanalnog Saveza za zaštitu prava potrošača od 23. februara, gde je uključena i Privredna komora Srbije daje nam snagu da uključimo i privatni sektor i popravimo komunikaciju privrede i potrošača“, rekao je Momirović.

On je dodao da je pred Ministartsvom trgovine da dalje radi na jačanju zaštite prava potrošača gde je, prema njegovim rečima, neophodno više uključiti lokalne samouprave ali i edukovati đake u školama.

Naveo je i da je obavljeno nekoliko obuka trgovaca koji se bave onljan prodajom.

Pomoćnik ministra unutrašnje i spoljne trgovine za zaštitu potrošača, Višnja Rakić, ocenila je da je novim zakonom o zaštiti potrošača, koji se primenjuju od 20. decemra 2021. godine, napravljen veliki iskorak između ostalog i time što je vansudsko rešavanje potrošačkih sporova podignuto na veći nivo.

„Vansudsko rešavanje je postojalo i ranije, ali trgovci u njemu nisu bili obavezni da učestvuju a otkako smo to promenili, povećan je broj sporova i veliki broj njih je sporazumno rešen“, rekla je ona.

Dodala je da je boljoj zaštiti i rešavanju pomoglo i uvođenje prekršajnih naloga, što je kao rešenje i to uglavnom za manje prekršaje, najvećim delom uvedeno zbog pretrpanosti sudova.

Prema njenim rečima, neophodna je bolja interakcija sa trgovcima i udruženjima za zaštitu prava potrošača.

Privredna komora Srbije (PKS), kako je navela, sekretarka Udruženja za trgovinu PKS Tijana Maljković, učestvuje u svim radnim grupama za izmene zakona, pa je tako bilo i sa zakonom o zaštiti potrošača gde na neki način predstavlja sponu sa privredom i sa državom.

„Kada je o žalbama potrošača reč, 2021. godine je najviše žalbi bilo na tehničku robu i obuću, dok je hrana bila manje zastupljena“, rekla je ona.

Iz Centra potrošača Srbije su izneli da su se, što se tehničke robe tiče, potrošači najviše žalili na belu tehniku i mobilne telefone a da i njihovo iskustvo pokazuje da je obuća česta tema pritužbi.

Predsednica ovog centra Maja Anokić je navela da su potrošačima koji smatraju da su im prava povređena organizacije za zaštitu potrošača prva instanca kojoj se javljaju.

„Potrošače je neophodno dobro saslušati, kako bi se utvrdilo da li su oni objektivno sagledali svoj problem I tek kada se to uradi kontaktira se trgovac”, rekla je ona i dodala da potrošači ne znaju uvek svoja prava.

U upoznavanju potrošača sa svojim pravima bi, prema rečima Višnje Rakić, trebalo i mogle više da rade lokalne zajednice.

„One bi trebalo da imaju svoja savetovališta, jer nekoliko organizacija za zaštitu prava potrošača, koje jesu efikasne, ipak ne mogu da urade koliko mogu lokalne samouprave. Zato krećemo u kampanju njihovog većeg uključivanja“, rekla je Rakić.

Kao veoma pozitivno je navela i potpisivanje memoranduma sa Ministarstvom prosvete, čija je svrha da se deca od malih nogu uče svojim pravima.

Generalni direktor Lidla Srbija, Dragan Čigoja, istakao je da ova kompanija od prvog dana poslovanja u Srbiji u fokus stavlja potrošače i u tom smislu se trudi da im obezbedi sigurnost proizvoda.

„Od naših dobavljača zahtevamo da za proizvodnju artikala sa našim imenom poseduju sertifikate koji su strožiji od HASAP-a. Kod voća i povrća dozvoljavamo manju količinu pesticide od zakonske i 13 puta godišnje analiziramo prisustvo na pesticide“, rekao je on.

Naveo je da Lidl ima službu za potrošače koja je dostupna preko velikog broja kanala komunikacija, tako da svako može da se obrati na način koji mu odgovara.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.