U trendu

Uz manjak znanja, onlajn poslovanje donosi rizike

BEOGRAD – Razvoj novih tehnologija, kao i pandemija korona virusa, povećali su ponudu i potražnju različitih roba i usluga u digitalnoj sferi, koje imaju brojne prednosti, ali takvo okruženje uz manjak znanja donosi i različite rizike, poručeno je na skupu koji su u Beogradu organizovali Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Propulsion Fond.

Na jučerašnjem skupu „Ambasadori odgovornog poslovanja u digitalno doba“, bilo je reči i o programu Nova pismenost, za koji je menadžer programa Goran Zarić rekao da je posvećen ne samo promociji i unapređenju medijske digitalne pismenosti, već i popularizaciji tzv. digitalnih prava i obaveza, u koje spada zaštita podataka o ličnosti.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović naveo je da je od početka primene Zakona zaštite podataka o ličnosti, tačnije od 22. avgusta 2019. godine, lica za zaštitu podataka u Srbiji imenovalo nešto više od 4.000 subjekata.

„Ta brojka je veoma mala, naspram onih koji imaju obavezu na najmanje par desetina hiljada subjekata. Još uvek ne postoji tačan broj ili registar svih onih rukovodilaca podacima koji su u obavezi da odrede lica za zaštitu podataka o ličnosti“, rekao je Marinović.

Poručio je da je to osnovni razlog zašto poverenik skoro tri godine od početka primene Zakona nije iskoristio svoje zakonsko ovlašćenje da onima koji ne odrede lice i o tome ne obaveste poverenika, izda prekršajni nalog sa novčanom kaznom u fiksnom iznosu.

Marinović je pozvao lica za zaštitu podataka o ličnosti da se udružuju, razmenjuju iskustva i zajednički rešavaju izazove.

Violeta Jovanović iz NALED-a izrazila je zadovoljstvo što je to udruženje zajedno sa Propulsion-om partner u promociji nove pismenosti u Srbiji, poručujući da su za mnoge građane šalteri i dalje tačka kontakta sa Javnom upravom.

„Za neke od nas šalter polako zamenjuje ekran našeg računara ili mobilnog telefona, i to su građani koji sve više iz dana u dan koriste digitalne usluge u privredi i nastoje da budu e-građani“, rekla je Jovanović.

Sa razvojem digitalizacije i Javne uprave, kaže Jovanović, smišljaju se konkretna digitalna rešenja koja će, kako navodi, pomoći da se izgrade nove veštine, poverenje i dijalog.

„Najvažnije kod veština je pitanje podrške koja nam je potrebna da bismo savladali te nove servise kao prvi osnovni nivo pismenosti, a onda i imali razumevanje šta ti servisi znači i kako da podaci koje koristimo, budu bezbedni“, poručila je Jovanović, napominjujući da tu NALED ima konkretnu ulogu kroz različite projekte, a jedna od njih je da se pomogne građanima da steknu status e-građanina.

Kaže da građane dodatno motiviše vreme koji oni mogu da uštede kroz takve usluge.

„Oni mogu da sa mnogo manje utroška, vremena i sredstava završe neki postupak, prijave dete u vrtić, školu…“, naglasila je Jovanović.

Novak Pešić iz kompanije „PwC“, koja je sprovela kampanju za podizanje svesti u oblasti informacione bezbednosti, naveo je da je utvrđeno da postoji veliki prostor za napredak kod svih aktera na tržištu, kao i kod državnih institucija.

U tom pogledu, istakao je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija kao, kako kaže, jedno od vodećih institucija, koje putem svojih portala, kroz karavane i edukativne radionice promoviše bezbedno ponašanje dece na internetu.

„U sektoru telekomunikacija, kod mobilnih operatera postoji veliko interesovanje da se razviju programi i komuniciraju ka građanima, pre svega ka mladima i starima, jer je jako važno da razumemo koji su to načini zaštite na internetu, dok koristimo internet kako bismo svoje podatke zaštitili i da ne dođemo u poziciju da se oni zloupotrebljavaju i eventualno prave štetu nama, našim kompanijama i institucijama u kojima radimo“, naveo je Pešić za Tanjug.

Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) predstavio je istraživanje na uzorku građana između 12 i 60 godina, koje pokazuje da 56 odsto ispitanika zna da zaštiti svoje podatke na Internetu.

„I ako to uporedimo sa istraživanjima iz 2019. godine, nema velikih razlika. Osećamo blagi napredak i to je ono što je najvažnije“, istakao je Klačar.

Kada je reč o tome koliko su upoznati sa opštom uredbom o zaštiti podataka i srspkim Zakonom, procenti su manji – 32 odsto ispitanika je upoznato sa regulativom iz ove oblasti, ukazao je Klačar.

„I kod tog pitanja možemo da osetimo blagi napredak u odnosu na 2019. godinu“, naglasio je Klačar i dodao da su visoko obrazovani bolje upoznati sa zaštitom podataka o ličnosti.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar