Uzelac: Ako ima mogućnosti, penzije treba povećati

BEOGRAD – Ako postoje kapaciteti da se uvećaju primanja penzionera, onda bi država to trebalo da uradi, rekao je danas urednik portala Kamatica Dušan Uzelac, povodom najave predsednika Aleksandra Vučića da će penzije biti povećane za oko 18 odsto.

Penzioneri su najosetljivija kategorija stanovništva koja ne može da uradi skoro ništa osim da čeka bolju ili lošiju odluku države, rekao je Uzelac Tanjugu.

Ocenio je da bi ekonomiju pritisnutu inflacijom trebalo da prati i povećana cena radne snage i ako poskupe gorivo, hrana i struja da se i cena rada poveća.

Komentarišući poskupljenja po Evropi i kod nas i njihovu posledicu po standard i ponašanje ljudi, rekao je da od visokih cena veći problem može da postane neizvesnost prihoda i da ljudi dođu u situaciju da nemaju od čega da kupe čak ni to što je poskupelo.

Prema njegovim rečima, dosadašnja poskupljenja još nisu kritična, a ljudi danas dosta kupuju i troše i ono što im je suvišno, te da će zbog poskupljenja neke finansijske navike morati da se menjaju.

„To konkretno znači da ćemo morati da štedimo. Upravljanje finansijama kreće od upravljanja potrošnjom što u suštini znači upravljanje samim sobom“, rekao je Uzelac.

Dodao je da je teško kontrolisati impuls za kupovinom, upravljati njime i biti racionalan, ali da postoji mehanizam i za ovo, a on znači da se suočimo sa ciframa, odnosno da stavimo na papir koliko imamo i za šta, a za šta nemamo.

Govoreći o nestvarnim valutama odnosno kriptovalutama i poslednjem padu njihovih cena, Uzelac je rekao da za razliku od drugih berzi odnosno berzi hartija od vrednosti, tržiste kriptovaluta nije regulisano i na njemu važe drugačija pravila i postoji manevarski prostor za mešetarenje.

„Kada imate malo ljudi koji kontrolišu velike količine kriptovaluta, onda oni mogu i da pomeraju tržsiste na jednu ili na drugu stranu, u korist svojih interesa, što u domenu redovnih berzi nije moguće“, rekao je Uzelac.

Dodao je da se pad dogodio zbog nesigurnosti i krize, na šta je svakako uticala i situacija u Ukrajini kao i ekonomska dejstva koja se dešavaju paralelno sa ratnim.

„Rat nije samo vojni nego i ekonomski i kada imate turbulencije kod hrane, energenata i ostalog, onda je normalno da se to reflektuje na svim ostalim tržištima, pa i na tržištu kriptovaluta“, naveo je sagovornik Tanjuga.

Istakao je da kada je reč o kriptovalutama veliki problem to što kriptosvetu nedostaje upotrebna vrednost.

„Bitkoin nema upotrebnu vrednost već samo emotivnu i ljudi koji su ga kupili i drže ga, nadaju se da će on više vredeti sutra, a to je jedino što generiše njegovu cenu. Kada mediji počnu da pišu o padovima, onda će manje ljudi da ulazi u igru i cena će da reaguje adekvatno“, objasnio je Uzelac.

Naveo je da su u Srbiji mlađi više upućeni u kriptosvet, o njemu imaju više informacija na društvenim mrežama i kod njih postoji zainteresovanost za ove valute, ali nema velike kupovne moći da se uđe u tu igru.

„U celom svetu je prisutna situacija da imate ljude koji se u ove valute razumeju i druge koji se ne razumeju, a žele da budu deo ove priče i da kupuju bitkoin. To je razlika između investitora i kockara, istu stvar rade i jedan i drugi, ali jedan sa poznavanjem tržišta i načina kako ono funkcioniše, a drugi sa isključivom željom da mu to što čini može u perspektivi doneti dobit“, rekao je Dušan Uzelac.

Istakao je da je u podnožju svih kriptovaluta blokčejn tehnologija i da će ona promeniti svet, te da nije poenta da za 10 ili 20 godina imamo recimo 50 kriptovaluta.

„Ako se to desi onda nismo ništa uradili, jer ideja kriptovaluta je došla kao traženje rešenja za falinke realnih valuta koje ordiniraju u svetu. Ako napravimo isto to samo na drugoj tehnologiji, onda nismo ništa uradili“, rekao je Uzelac.

Dodao je da se mora razumeti da će ostati samo jedna kriptovaluta, a sada se još ne zna koja će to kriptovaluta biti.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.