Van Gelder:Četiri stuba za izlazak privreda iz korona krize
BEOGRAD – Osnaživanje zdravstva, zaštita socijalno ugroženih grupa, očuvanje i otvaranje radnih mesta uz državnun pomoć, i jačanje politika, institucija i investicija ključni su za izlazak iz korona ekonomske krize, smatra Linda Van Gelder, regionalna direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.
„Novac je deo rešenja. Ali, samo deo. Nivo finansijske podrške koju su zemlje pružile svojim ekonomijama bio je neočekivano visok, ali neophodan. Razmere krize su sada toliko velike da svi učimo kako da plivamo u tim nemirnim vodama“, kaže Van Gelder.
Pristup Svetske banke rešavanju ove krize, ističe ona, zasnovan je na četiri stuba podrške.
„Prvi je fokusiranje na spasavanju života preko osnaživanja zdravstvenog sektora. Drugi je zaštita siromašnih i osetljivih slojeva stanovništva. Mnogo ljudi je ostalo bez posla i oni više nemaju izvore prihoda. Vlade su se angažovale na rešavanju tih problema, ali uz visoku budžetsku cenu“, navodi Van Gelder .
Treći stub je, prema njenim rečima, očuvanje dohotka kroz očuvanje radnih mesta i osiguranje održivog rasta poslovanja i otvaranje novih radnih mesta, pružanjem podrške firmama i finansijskim institucijama da prežive udar krize.
Četvrti stub, kako dodaje, predstavlja jačanje politika, institucija i investicija za otporan, inkluzivan i održiv ekonomski oporavak.
„Dakle, veliki deo ova četiri stuba podrške zahteva finansiranje, ali ključni deo predstavljaju reforme zasnovane na osiguranju otpornosti javnih finansija, kao i u sistemima pružanja usluga u ekonomiji“, istakla je Van Gelder u intervjuu za Magazin biznis.
Napominje da se, uprkos podršci i državnim paketima pomoći, očekuje da će globalna ekonomija doživeti najveću recesiju u poslednjih 80 godina, i podseća da je Svetska banka u junu predvidela pad globalnog BDP-a od 5,2 odsto.
„Javni resursi će ubuduće biti sve ograničeniji i vlade će morati dobro da razmisle o tome kako da ih najefikasnije upotrebe. Sada se preporučuje da mere podrške privredi budu ciljane. Na primer, u slučaju Srbije, uz dobro targetiranje, mogao bi se postići sličan efekat kakav su imale dosadašnje mere, ali po nižoj ceni“, navodi ona.
Van Gelder ističe da je srpska ekonomija, za razliku od drugih u regionu, do sada bila prilično otporna delom zahvaljujući vladinim merama, ali upozorava na potencijalne rizike od povećanja stope siromaštva i nezaposlenosti na Zapadnom Balkanu, pa i u našoj zemlji, nakon prestanka programa državne podršle.
Kaže da bi, prema simulacijama Svetske banke, oko 300.000 ljudi u regionu tokom ove godine moglo da padne ispod granice siromaštva, uključući one zaposlene u neformalnom sektoru.
„Stopa nezaposlenosti u Srbiji nije dramatično porasla zahvaljući merama koje je usvojila Vlada, poput subvencionisanja zarada“, naglašava Van Gelder, uz opasku da je to možda rezultat niske stope prijavljivanja nezaposlenih na biroe rada i neevidentiranja neformalno zaposlenih čiji je posao kriza takođe ugrozila.
Upozorava na opasnost od potencijalnog ukidanja radnih mesta i rast broja nezaposlenih kada privremene mere državne podrške isteknu.
„Nema sumnje da će pandemija uticati na tržište rada, ne samo kada je reč o nezaposlenosti, već će se odraziti i na dohotke, formalnu zaposlenost i učešće radne snage. Biće potrebno jačanje programa zapošljavanja, obuke i posredovanja kako bi se nezaposleni zaštitili od dugoročne isključenosti sa tržišta rada“, zaključila je Van Gelder.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.