Vlade u EU setom mera ublazavaju „strujni udar“ na potrosace

LONDON – U aktuelnoj energetskoj krizi koja trese ceo svet, zemlje Evropske unije nastoje da na različite načine zaštite potrošače, ili da im barem ublaže udar na kućne budžete od visokih računa za struju i poskupljenja goriva.

Evropska komisija je u oktobru objavila „set alata“ koje članice EU mogu da koriste bez kršenja pravila o konkurenciji, a koji, pored ostalog, obuhvata finansijsku pomoć siromašnijim domaćinstvima, subvencije, finansiranje renoviranja zgrada u cilju uštede energije, oslobađanje ugroženih domaćinstava od poreza na energiju…

Donosimo pregled mera koje su na tom planu preduzele neke od zemalja EU, a koji je priredio Rojters.

Britanija je najavila danas paket mera vredan 15 milijardi funti (18,9 milijardi dolara) za podršku domaćinstvima koja se muče sa izmirivanjem visokih računa za struju, nakon što je vlada u aprilu podigla cenu struje za 54 odsto, a očekuje se da će do okobra cena skočiti za dodatnih 40 procenata. Predviđa se da će sva domaćinstva dobiti popust od 400 funti na računima za energiju, dok će porodice sa najnižim primanjima dobiti dodatnu novčanu pomoć od 650 funti.

Britanski ministar finansija RiŠi Sunak je naveo da će s najnoviji paket podići troškove vlade za ublažavanje troškova života na 37 milijardi funti.

Bugarska je početkom maja odobrila paket od 2,0 milijarde leva (1,1 milijardu dolara) za pomoć kompanijama i potrošačima s niskim prihodima zbog rasta cena energije i hrane. Vlada će takođe ponuditi popust od 0,25 leva po litru benzina, dizela, tečnog naftnog gasa i metana od jula do kraja godine i ukinuti akcize na prirodni gas, struju i metan.

Danski poslanici su usvojili paket subvencija u vrednosti od 2,0 milijarde danskih kruna (288 miliona dolara), koje će biti isplaćene za oko 419.000 najteže pogođenih domaćinstava.

Francuska je odlučila da ograniči povećanje regulisanih cena električne energije na 4,0 posto. Nove mere koje su najavljene nakon izbijanja ukrajinske krize, kao što je pomoć kompanijama sa većim troškovima za gas i struju, povećale su ukupan ceh vladinog paketa na 25-26 milijardi evra (27 milijardi dolara).

Nemački radnici i porodice će dobiti jednokratnu finansijsku pomoć, jeftiniji benzin i karte za javni prevoz po sniženim cenama kako bi lakše podneli rastuće troškove struje i grejanja.

Radnici koji plaćaju porez na dohodak dobiće jednokratnu naknadu za energiju od 300 evra kao dodatak na plate. Porodice će dobiti jednokratni dodatak od 100 evra po detetu, a duplo veći iznos će dobiti porodice s niskim primanjima. Ova podrška dolazi povrh paketa mera od otprilike 13 milijardi evra, koji je najavljen u februaru.

Grčka je od septembra potrošila oko 2,5 milijardi evra na subvencije za struju i gas, a u martu je odobrila dodatnu pomoć od 1,1 milijardu evra, koja uključuje popust na gorivo za domaćinstva sa niskim primanjima.

Italija je od januara u budžetu izdvojila skoro 30 milijardi evra kako ublažila rast cena struje, gasa i benzina za potrošače.

Holandija je smanjila porez na energiju za osam miliona domaćinstava u zemlji.

Norveška subvencioniše račune za struju domaćinstvima od decembra i trenutno pokriva 80 posto udela računa za struju koji pređu određeni nivo. U martu je manjinska vlada te zemlje predložila produženje ove šeme do marta 2023.

Poljska je najavila smanjenje poreza na energiju, benzin i osnovne prehrambene artikle, kao i novčane isplate za domaćinstva, a takođe je produžila do 2027. regulisane cene gasa za domaćinstva i institucije poput škola i bolnica.

Španija je smanjila prošle jeseni nekoliko poreza kako bi snizila troškove potrošača, pri čemu ta mera važi do kraja juna 2022, a najavila je i 16 milijardi evra direktne pomoći i povoljnih kredita za kompanije i domaćinstva da lakše podnesu visoke cene energije.

Portugalija i Španija su takođe uvele privremeno ograničenje cena prirodnog gasa i uglja koje koriste elektrane, jer su to komponente koje učestvuju u formiranju cena struje.

Konačno, Švedska će troškove domaćinstava koja su najviše pogođena rastom cena struje kompenzovati sa 6,0 milijardi švedskih kruna (605 miliona dolara).

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.