Vlahovic na otvaranju KBF: Moguce da svetu sledi stagflacija

KOPAONIK – Suočavamo se sa izraženim ekonomskim i geopolitičkim rizicima, a kriza koja se vidi na horizontu razlikovaće se od velike depresije iz 2008. te stoga i odgovor na nju mora da bude drugačiji, izjavio je predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, otvarajući 29. Kopaonik biznis forum (KBF) u Grand hotelu na Kopaoniku.

„Neophodno je načelo opreznosti i štednje u vođenju fiskalne politike, a to znači bez nepotrebnog trošenja novca za podsticaj tražnje. To takođe podrazumeva i niži deficit od planiranog, komforniji fiskalni prostor kao i smanjenje duga“, rekao je on.

Istakao je da monetarna politika u skladu sa definisanim ciljem, treba da nastavi sa implentacijom seta sofisticiranih mera radi najefikasnijeg odgovora na postojeće i očekivane inflacione pritiske, bez ugrožavanja ekonomske aktivnosti.

Vlahović je istakao da se Forum ponovo održava u vreme izborne kampanje i da su znajući za to organizatori Kopaonik biznis foruma još u oktobru izabrali za centralnu temu Srbija 2030 agenda održivog razvoja, kako bi napravili presek stanja, ukazali na jake strane ali i ranjivost naše ekonomije.
„Danas kada je sigurno da ćemo nakon početka rata u Ukrajini biti izloženi novim izazovima pokazalo se da smo pravilno izabrali temu“, rekao je Vlahović.
Naglasio je da je Agenda 2030. univerzalni dokument koji su usvojile Ujedinjene nacije i koji definiše 17 ciljeva, sa tri dimenzije – ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine.

Prema njegovim rečima, prvobitne projekcije su govorile da će svetska ekonomija ove godine rasti za 4,4 odsto, lane bilo 5,9 odsto, ali je sasvim izvesno da će doći do korekcije projektovanog rasta.

„Mnogi ekonomisti prognoziraju da nam sledi period stagflacije, odnosno stagnacije privredne aktivnosti uz visoku inflaciju“, rekao je Vlahović i dodao da je u januaru ove godine inflacija u SAD iznosila 7,5 odsto, što je najviši nivo u poslednjih 40 godina.

Vlahović je naglasio da je sada ključni izazov za dostizanje projektovanog rasta u 2022. godini neizvesnost u pogledu trajanja rata u Ukrajini.

„Naravno rastući trend inflacionih pritisaka dodatno podgrejava pesimistička predviđanja a strah od stagflacije u Evropi je naročito izražen“, ukazao je on.

Osvrćući se na krizu izazvanu pandemijom, naglasio je da je privreda Srbije već u trećem kvartalu 2020. dostigla pretkrizni nivo i da je država Srbija izdašno pomogla privatnom sektoru i stanovništvu.

Naglasio je da se sve do prošlog meseca činilo da je planirani rast BDP u 2022. godini od 4,5 odsto realno postavljen i dostižan.

„Podrazumevalo se da će plan ukupnih investicija biti realizovan i da će sektori usluga, industrije i građevinarstva nastaviti da rastu sadašnjim tempom, a pošlo se i od pretpostavke da će ovogodišnja poljoprivedna sezona biti bolja od prošlogodišnje“ , rekao je on.

Dodao je da je nazalost sašvim jasno da će rat u Ukrajini uticati na ekonomsku aktivnost, a on bi na našu zemlju mogao da se ogleda kroz više stvari.

„Prvo je ugrožvanje nivoa ekonomske aktivnosti u EU a verovatno i u našem regionu, a upravo su oni naši glavni spoljnotrgovonski partneri sa kojima realizujemo tri četvrtine prometa. Drugo je to što bi dugo trajanje sukoba moglo da obeshrabri investitire“, istakao je Aleksandar Vlahović.

Naveo je da je rat podigao cene energenata, verovatno će i hrane a možda će Evropska Centralna banka posegnuti za restiktivnijom monetarnom politikom, što bi moglo dodatno destimulisati rast.

Kao četvrto je istakao otežani plasman robnog izvoza, jer će očekivani problemi u globalnim lancima snabdevanja dodatno usporiti ekonomsku aktivnost.

Vlahović je ocenio da uprkos aktuelnim neizvesnostima Srbija mora da nastavi započete strukturne reforme i da je kulminacija problema u energetskom sektoru ponovo u prvi plan istakla potrebu bržeg i efikasnijeg reformisanja velikih javnih preduzeća.

To, kako je rekao podrazumeva profesionalizaciju upravljanja, poslovnu konsolidaciju i delimičnu privatizaciju.

Prema njegovim rečima, zbog kovida i krize u Ukrajini svet kakav smo poznavali je trajno promenjen i Srbija mora da nastavi da modernizuje državu, menja strukturu privrede, vidljivo podiže produktivnost i konkurentnost.

Ukazao je da to zahteva reformski napredak u dve ključne regije, a to su obrazovanje i razvoj ljudskog kapitala i unapređenje kvaliteta insitucija i poslovnog ambijenta.

Učesnicima se putem video poruke obratila i En Kerns (Cairns), potpredsednica Mastercarda, koji je glavni partner KBF i ukazala da će posvećenost Mastercarda malim i srednjim preduzećima biti realizovana kroz podršku Nacionalnoj inicijativi za bezgotovinska plaćanja Bolji način.

Naglasila je da je reč o primeru javno-privatnog partnerstva koji podržava napore Vlade Srbije u borbi protiv sive ekonomije.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.