U trendu

Zgrade SIV3 i Palata Srbija imaju geotermalni potencijal

BEOGRAD – Geološka istraživanja koja su rađena kao prva faza u pripremi za program energetske sanacije zgrada centralne vlasti su pokazala da zgrade SIV 3 i Palata Srbija imaju geotermalni potencijal, izjavila je za Tanjug menadžerka za energetiku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Maja Matejić.

Prema njenim rečima, ove pripremne aktivnosti za program kojim bi neke zgrade centralne vlasti delimično bile prebačene na grejanje i hlađenje geotermalnom energijom, UNDP radi u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Upravom za zajedničke poslove republičkih organa.

„Prva u nizu aktivnosti bila je sprovođenje geoloških istraživanja na dve najveće administartivne zgrade u Beogradu, SIV 3 i Palata Srbija. One, osim što su najveće, samo Palata Srbija ima više od 54.000 kvadrata, i najveći su potrošači energije“, istakla je Matejić.

Navela je da Palata Srbija ima sopstvenu kotlarnicu na lož ulje koje ekološki nije baš najbolje gorivo a i skupo je, dok je zgrada SIV 3 nešto bolji slučaj, jer je priključena na daljinsko grejanje ali ima kompleksnu klimatizaciju i grejanje i veliki je potrošač, tako da ima smisla razmatrati da se iskoristi energija koja postoji u okolini zgrade.
Matejić objašnjava da su istraživanja rađena da se vidi koliki je petrogeotermalni, odnosno potencijal zemlje i stena i hidrogeotermalni tj. potencijal podzemnih voda.

Prema njenim rečima, istrazivanja rađena pre dvadesetak godina su ukazala da takav potencijal postoji a sadašnja se rade da se to i dokaže i da se dobiju podaci sa kojima se može ući u izradu studije izvodljivosti za ova dva objekta.

„Ispitivanja za SIV 3 su potpuno završena a Palata Srbija je u završnoj fazi. Sada je u toku obrada rezultata i nedvosmisleno su pokazala da i petro i hidro potencijal postoji. Sledi izrada studije izvodljivosti, pri čemu je tender za ovu studiju za SIV 3 već raspisan i na sajtu je UNDP a tender za Palatu Srbija će biti raspisan nešto kasnije“, istakla je sagovornica Tanjuga.

Ona je navela da se program energetske sanacije zgrada centralne vlasti odnosi na 28 od ukupno 56 zgrada, da se sve one nalaze u Beogradu i da imaju ukupnu površinu od oko 208.000 kvadrata.

„Pet objekata je pod zaštitom države, a 20 se nalazi u delovima grada koji su kulturno-istorijske celine pod zaštitom i to je poseban izazov za ovakvu vrstu projekata“, navela je Matejić.

Dodala je da program koji se sprovodi pretpostavlja tzv. duboko renoviranje zgrada i dostizanje minimalnih kriterijuma energetske efikasnosti koje je propisala Vlada Srbije a koji su, kako kaže, dosta oštri i nije ih moguće dostići bez korišćenja lokalnih raspoloživih obnovljivih izvora energije.

Kada je reč o finansiranju, Matejić je navela da program finansira država Srbija, tako što je uzet kredit od Razvojne banke Saveta Evrope u iznosu od 40 miliona evra.

„Dobijena su i donatorska sredstva i ovu fazu pripremnih aktivnosti finansiraju Evropski fond za Zapadni Balkan i vlade Slovačke i Španije, posebnim donacijama preko poverilačkog fonda Razvojne banke Saveta Evrope. Jedan deo finansira sam UNDP, preko svog fonda koji takođe obezbeđuje Vlada Slovačke“, objasnila je sagovornica Tanjuga.

Govoreći o tome koliko je naša zemlja bogata geotermalnom energijom, Matejić je rekla da Srbija generalno ima potencijal ove energije, ali da naši izvori nisu izvori visokih temperatura.

U svega nekoliko opština dosežu do 100 stepeni a većinom je reč o tzv. subgeotermalnim izvorima, odnosno izvorima temperature do 30 stepeni.

Prema njenim rečima, oko 60 opština ima izvore i petro i hidro geotermalne energije do oko 40 stepeni, šest opština ima izvore sa temperaturama iznad 60 stepeni a samo tri iznad 80 stepeni.

Najbogatiji izvori se nalaze na jugu Srbije, a u Vojvodini i u Mačvi ima dosta izvora sa srednjim temperaturama i oni se koriste za banjska lečilišta, poljoprivredu, staklenike, prehrambenu industriju.
„Korišćenje ovih izvora za grejanje zahteva primenu posebnih tehnologija sa toplotnim pumpama i upravo takve tehnologije se razmatraju u ovom slučaju. One su prilično pojeftinile u poslednje vreme mada su i dalje skupe i s obzirom da je to malo drugačiji princip korisćenja toplotne energije mora da se uradi detaljna analiza u kontekstu samih objekata“, objasnila je Matejić.

Dodala je da to znači da se geotermalna energije mora upariti sa energijama koje dolaze iz drugih izvora.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar